Biografije po abecedi: A, B, C, Č, Ć, D, Dž, Đ, E, F, G, H, I, J, K, L, Lj, M, N, Nj, O, P, R, S, Š, T, U, V, Z, Ž

Lenka Udovički Biografija

Lenka Udovički je rođena 01. januara 1970. godine. Po zanimanju je glumica, a takođe je i rediteljka. Ona je supruga od Radeta Šerbedžije, ima ćerke Vanju, Milicu i Ninu. Igrala je u mnogobrojnim predstavama u beogradskim pozorištima, kao i u predstavama u čuvenom teatru Glob u Londonu, teatru Ulisis. Svoju životnu priču ni sama nije sigurna kako da započne. Beograd, London, Amerika. Kao da je istrgnut iz Markesovih dela, njen život čine diplomatija, strast, izbeglištvo, kupanje bebe u lavabou i šljašteći Los Anđeles. Lenka Udovički, čuvena rediteljka i supruga proslavljenog glumca Radeta Šerbedžije, je predstavom Pijana noć 1918, oduševila beogradsku publiku. Kratak boravak u Beogradu iskoristila je, kaže, i da se vidi sa prijateljima. Pijana noć 1918 prva je predstava Lenke Udovički koja je igrana u Beogradu u poslednjih deset godina.

– Utisci su divni, još sam potresena i uzbuđena. Bilo je veoma svečano i uzbudljivo i trebalo mi je neko vreme da se utisci slegnu – kaže rediteljka Lenka Udovički, koja se posle premijere vratila svojoj porodici u Los Anđeles, u kome živi poslednje četiri godine. A, Los Anđeles je još samo jedna stanica u životu Lenke Udovički i njene petočlane porodice.

Strast u Karakasu

Ženi koja ima tako uzbudljiv i neobičan životni put, prosto se na trenutak učini nejasno gde bi, zapravo, mogla da započne priču o svom životu. Kada bi tu priču režirala, početak bi, kaže, smestila u Karakas.

– Verovatno bi to bio Karakas, pedeset i neke godine, kada su se upoznali moji mama i tata, Nina i Lazar. Oni su se vrlo kratko poznavali kada je planula afera i velika ljubav. Verovatno je taj njihov spoj početak cele priče. Onda ide jedno divno detinjstvo i rana mladost u Beogradu. Nas je bilo mnogo: četiri sestre i brat i sestra iz tatinog prvog braka. Mama nije bila tradicionalno odgojena, pa nije ni nas konzervativno vaspitavala. Imala je vrlo liberalan pogled na svet. Moj otac bio je neobično širokogrud čovek, pun neke ljubavi i razumevanja za život, svet i ljude.

- Živeli smo u porodici u kojoj je kuća po ceo dan bila puna ljudi i dece. Prijatelji mojih sestara i moji uvek su se nekako okupljali kod nas. Uvek bi neko kod nas ostajao da spava. Ako bi neko od naše porodice pobegao od kuće, ako je imao probleme, uvek je dolazio da priča sa mojom mamom. Tata je uvek pravio večere za sve koji su se tog dana zatekli u našoj kući.

Bolivija i Vojvodina

– Moj otac Lazar studirao je poljoprivredu u Pragu tridesetih godina prošlog veka, i onda je otišao u Španiju. Bio je španski dobrovoljac. U Pragu ga je dodirnula ideja nekog mogućeg pravednog društva u kome, kako je stalno govorio, „neće biti lopovluka“. Tata je bio iz siromašne porodice, njegov otac, moj deda, bio je cipelar. Tatina majka, brat i sestra rano su umrli od tuberkuloze. To ga je obeležilo. Čitav život nekako je radio na tome da se poboljša svet. Znam da danas reč komunizam zvuči kao psovka, ali ja sam pored oca i njegovih prijatelja imala rano dodir sa tom idejom socijalne pravde i levičarstva.

- Postoji jedno njegovo divno pismo, kada je išao u Španiju, u kome objašnjava svojim roditeljima kako „ide da se bori protiv svetskog lopovluka i nepravde, i da će to sve za dva-tri meseca biti gotovo, i da niko više neće imati sudbinu kao njegovi brat i sestra, jer nisu imali da plate za lekove“. Posle Španije bio je u Francuskoj u logoru. Vratio se u Jugoslaviju i otišao u diplomatiju. Tako je kao ambasador SFRJ u Karakasu upoznao ćerku svog bolivijskog kolege, ambasadora u Venecueli, moju mamu Ninu, i planula je ljubav, mada je ona tada bila još udata za jednog Amerikanca. Udovički su iz Vojvodine, iz Mola.

- Moja baka bila je Mađarica. Deda je otišao u Budimpeštu da uči zanat. Moj otac rođen je u Budimpešti, posle su se vratili u Vojvodinu. Mama je iz Bolivije, potomak viših slojeva društva. Završila je Redklif, biohemiju. Moj deda bio je humanista, obrazovan u Švajcarskoj, antimilitarista, čovek koji je puno voleo umetnost i poznavao je. Moj pradeda osnovao je Univerzitet u Lapazu, zvao se Danijel Bustamante. Cenio je žene i borio se za njihovo obrazovanje. Baš nam je nekako jaka ta ženska loza. Toliko tu ima zanimljivih priča, to je bukvalno kao Markesovih „Sto godina samoće“. Moja baka je, recimo, bila ambasador Bolivije u Ujedinjenim nacijama. Sestra Kori bila je ministar energetike u srpskoj Vladi. Najstarija sestra Ani je balerina, ona više od 20 godina živi u Njujorku. Najmlađa Lidija živela je u Španiji, potom u Londonu i pre oko dve godine vratila se u Beograd. Radi kao advokat.

Lepa Lenka

Iako lepa, Lenka nikada nije naglašavala svoju fizičku lepotu. Tako opuštenu i bez trunke šminke, javnost je najčešće i viđa.

– Ha-ha-ha… ne znam zašto je to tako… Valjda na takav način doživljavam ženstvenost, kao nešto što ne mora da se ističe nego je neko unutrašnje osećanje, nešto što se rađa iz nekog kontakta sa ljudima i ima neku veću dimenziju, nešto što nije deo nekih vizuelnih šablona. Nažalost, živimo u nekom svetu potrošačkog društva i nametnutog marketinga, gde su nam nametnuti neki imidži i standardi, pre svega od ljudi koji vode neke fešn, kozmetičke i farmaceutske korporacije.

- Stvaaaarnoo mislim da svaki čovek nešto nosi u sebi. Na kraju krajeva, standardi lepote, ženstvenosti i erotike, istorijski su se toliko menjali. A i mnogo se troši vremena, ha-ha-ha. Što se tiče kilograma, imam ja velike fluktuacije, promene. Kada radim, onda se trošim više, kada sam zadovoljna, onda je protok te ener­gije i adrenalina brži, i onda se verovatno gube kilogrami. A kada se čovek zatvori u kuću, onda verovatno i jede više. Godinama se zaista ne opterećujem time.

Suprug Rade Šerbedžija

Lenku je uvek, kaže, privlačila režija. Volela je da bude „neko ko je iza scene, a ne neko ko je stalno izložen pogledima“. Kao diplomiranoj rediteljki, desila joj se velika ljubav. Zaljubila se u legendu našeg glumišta Radeta Šerbedžiju.

– Upoznali smo se u Subotici 1990. godine. Bili smo na festivalu koji je vodio Ljubiša Ristić, radili smo grčke drame i Rade je došao da igra kralja Edipa. Ljubiša je mene pozvao da režiram jednu predstavu za Subotičko pozorište. Svi smo bili u istom hotelu. Sve se dosta brzo desilo. Jeste, bila je neka hemija, ha-ha-ha, mada sam ja imala neke predrasude kada sam otišla tamo, tek sam bila završila Akademiju. Više me je privlačila neka alternativna scena i neke antipriznate i antipoznate vrednosti. Avangarda je bila pravac u kom sam razmišljala, sva sam nešto bila u fazonu rušenja priznatih vrednosti. Pošto je Rade glumac koji je toliko priznat, voljen, koji je mnogo postigao, nije se uklapao u moje ideje o svetu, ha-ha-ha. Potpuno me je razoružala ta njegova jednostavnost, iskrenost i čistota, i neki skoro dečački duh. Baš me je osvojio kao čovek.

Pucnji u Šerbedžiju

Lenka se još živo seća devedesetih, kolona izbeglica, vremena kada su mnogi morali da beže, bukvalno da bi sačuvali glavu… To se dogodilo i njenoj porodici. U noći kada mu se rodila ćerka Nina i kada je slavio, na Radeta Šerbedžiju, u Beogradu, nepoznati čovek pucao je smatrajući ga izdajnikom. Lenkina porodica morala je da spakuje kofere sa bebom od devet dana.

– Venčali smo se 1991. i ja sam brzo ostala u drugom stanju. Onda se već komplikovala situacija i rat je počinjao. Rade je u Hrvatskoj govorio protiv Tuđmana, a u Srbiji protiv Miloševića. Bio je protiv nacionalizama i bio je vrlo aktivan u nekom mirovnom pokretu. Nismo više mogli u Zagreb, ali smo morali da odemo i iz Beograda jer su pucali na njega. Da, ovde u Beogradu, 1992. on je slavio rođenje naše Ninice. Doputovao je iz Slovenije zato što sam ja želela da prisustvuje porođaju. Bilo je to vreme sveopšteg ludila. U jednom kafiću, jedan nepoznati čovek zapucao je prema njemu. Čovek je bio pijan i, na sreću, promašio je. To su bila vrlo burna vremena, vremena jakih strasti. Mnogi su kasnije shvatili da ono što je Rade tada go­vorio, da je imao pravo.

Kupanje u lavabou

Pričajući o tim vremenima „jakih strasti“, poznata rediteljka se za trenutak zamislila. Na licu kao da se pojavila siva senka, neka što dolazi iznutra kada se prisetite bolnih, nikada do kraja prevaziđenih stvari. Nastavila je priču.

– Onda sam ja izašla iz bolnice, a Rade je bio u Ljubljani, pa sam preko Makedonije uspela da stignem do Ljubljane. Sa bebom starom devet dana! Smestili smo se u neki hotel, a poznanici, nisu nam čak ni bliski prijatelji, ponudili su nam neku svoju vikendicu blizu granice sa Austrijom. I tu smo proveli leto. Da, sa tako malom bebom, od devet dana. Nina tada nije imala ni kadicu, ništa. Kupala sam je iznad hotelskog umivaonika. I tako je krenula ta odiseja, korak po korak. Posle su se i moji roditelji priključili i proveli smo godinu dana u Sloveniji. Kasnije smo iznajmili neki stančić.

Rađale su se ćerke!

– Iz Slovenije nas je put odveo u Englesku. Bili smo sedam meseci kod glumice Vanese Redgrejv u njenom stanu. Ona nam je pružila utočište. Ne znam kako da vam kažem, još se ne vraćam toliko u to vreme. Nisam o ovome ni pričala. Postoje periodi koji su mi još negde po fiokama u glavi, ali ih ne otvaram često. To su bila vremena neke intenzivne borbe za opstanak. U Engleskoj smo tada, u stvari, bili na ulici. I Rade, koji je napravio sve što je napravio, morao je da krene iz početka, na stranom jeziku. Ja sam bila mlada, a postala sam i majka. Trebalo je to sve nekako izdržati. Nismo imali ni papire, ni novca. Prava borba za opstanak. S druge strane, mislim da je to Radeta i mene zbližilo na neki poseban način. Rađale su nam se ćerke, rađala su se nova deca. I druga i treća ćerka rodile su se u Londonu. I tako, sreli smo neke divne ljude. Čovek se iznenadi, jer nikada ne zna ko će da mu pruži ruku pomoći.

- Tri godine radila sam u bolivijskoj ambasadi, tako da smo uspeli da dobijemo papire. Onda je Rade napravio film „Pre kiše“, koji je imao svoj internacionalni uspeh, i tako su krenuli malo bolji dani. Korak po korak. Devet godina smo na kraju ostali u Londonu. Sve je nekako bilo privremeno, još par meseci, još par meseci, i tako se nakupilo devet godina. Sada smo već četiri godine u Americi.

Običan dan u LA

A život u Los Anđelesu, centru svetskog šou-biznisa i filma, Lenka ovako opisuje.

– Ćerkice tamo idu u školu, zapravo u tri različite škole, tako da ih treba razvoziti. Nina ima 15, Vanja 13, a Milica 11 godina. Nisam od onih majki koje bdiju nad decom non-stop. Nekako je bolje ne smetati im previše. Nemamo uobičajenu rutinu, što je sa jedne strane lepo, uvek su neka iznenađenja, ali ponekad to zna da bude i teško. Rutina čoveku daje neki sistem, pa se onda lakše organizuje, daje neku sigurnost. Ali naši poslovi nam to ne dozvoljavaju. Pokušavamo da u hodu jedni drugima pomognemo. Uvek smo se trudili da nikada više od dve nedelje ne budemo razdvojeni. Pokupim decu, pa odemo tamo gde Rade snima, a kada ja negde radim, onda Rade dođe sa decom kod mene da me posete.

- Da li su mi ćerke Amerikanke? Pa, nisu Amerikanke. Ako mislite formalno, nemamo američke pasoše, a u drugom smislu. tek četiri godine smo tamo, tako da se one jesu prilagodile, ali imaju i iskustvo života u Londonu. Osim toga, već sedam godina radimo „Ulisis“, teatar na Brionima, gde su one svakog leta sa nama dva meseca. Tamo imaju prijatelje, svoj život. Dosta je sve tako zbrkano. Te Hrvatska, te Srbija, te Engleska. One nekada kažu da su iz Londona, nekada da su iz Hrvatske, nekada da su iz Beograda, nekada da su iz Amerike. Nisam ni sama sigurna koji im se koncept identiteta gradi u glavi – kaže Lenka Udovički.

Lenka Udovički Lenka Udovički Biografija

Lenka Udovički

Izvor i foto: WP, Nacional, pulsonline.rs

Najtraženije

Maja Marijana (3)

101 najlepša poznata Srpkinja

Kao uvod u ovaj interesantan izbor napomenućemo da sama činjenica da se neko nalazi na ovoj listi govori više od bilo kog ranga. Verujemo da svaka od ovih lepotica zaslužuje prvo mesto, ali ekipa portala Poznati.info je sastavila listu 100 … [više]

pevač nikola paunović

Najlepši pevači na domaćoj estradi

Naši posetioci su izabrali najlepšeg pevača na domaćoj estradi! Glasao je veoma veliki broj posetilaca ovog sajta, a neizvesnost je trajala do samog kraja. Posetioci su posle rešili tko je za njih najlepši pevač na estradi. 1) Nikola … [više]

ceca ražnatović

Najlepše pevačice na domaćoj estradi

Srbija ima mnogo lepih pevačica koje imaju velik broj obožavaoca koji ih prate po njihovim koncertima. Da bi sve bilo mnogo zanimljivije rešeno je da se proglasi najlepša pevačica na domaćoj estradi, a u tesnom takmičenju pobedila je Ceca … [više]

Komentiraj

*