Biografije po abecedi: A, B, C, Č, Ć, D, Dž, Đ, E, F, G, H, I, J, K, L, Lj, M, N, Nj, O, P, R, S, Š, T, U, V, Z, Ž

Milica Milša Biografija

Milica Milša, srpska glumica, je rođena 20. maja 1968. godine. Od porodice ima sina Antonija, i supruga Žarka. Kao glumica igrala u pregršt pozorišnih i filmskih ostvarenja:„Ženski orkestar”, „Razvojni put Bore Šnajdera”, „Seks bomba”, „Srećni ljudi”, „Porodično blago”, „Bela lađa”, „Ledina”, „Jesen stiže, Dunjo moja, „As pik.

Životni put poznate glumice obeležio je otac akademik, bolest zbog koje je deset godina nosila metalni mider, titula kanske lepotice, rađanje bebe u toku studija glume i poznanstvo s čovekom koji obožava njeno dete.

Prvi dani…

Milša je moj nadimak, mama me je tako nazvala kada sam bila mala. Samu sebe zvala sam Mima, a bake su me zvale Milče karanfilče. U dokumentima sam Milica Isaković – priča o sebi glumica Milica Milša, čiji je otac bio poznati književnik i akademik Antonije Isaković, a majka Leposava lepotica o kojoj su ispredane urbane legende.

- Moja majka je bila nestvarno lepa. Tata ju je video u bioskopu i na prvi pogled se zaljubio. Njena braća i otac puškama su ga nagonili od nje, a ona je pala pod njegove čari kada joj je on u svojoj garsonjeri pročitao svoju priču „Kašika”. Do tada nikada nisu ostajali sami, a onda je ona njihovom prijatelju Stoletu Jankoviću rekla: „Sad, Stole, možeš da ideš.” Poklekla je na priču „Kašika”. Moja prabaka je govorila: „Šta pričate da je pametan, ona se udaje za njega jer je lep.” Venčali su se, a posle mnogo godina došla sam i ja.

- Moja kičma nije mogla da prati moj rast i dobila sam skoliozu zbog koje su mi stavili milvoki mider. Nosila sam ga od pete do petnaeste godine. Bio je napravljen od metalnih šipki, protezao se celom dužinom trupa, bio je težak i nezgrapan. Učinio je da dobijem struk i stojim pravo, ali trebalo je izdržati u toj „metalnoj kabini”. Nisam bila svesna svog izgleda, ali moji roditelji jesu i strašno su patili. Majka je plakala kad su se ljudi na ulici okretali i gledali dete koje ide u metalnom mideru i ne može ni da se sagne. Njoj je bilo žao, ali mojim drugaricama to nije smetalo. Prihvatale su me takvu. Morala sam da vežbam svakodnevno po dva puta, moji su se trudili da me animiraju. Od klečanja pored mene moj tata je trajno oštetio svoja kolena. I ne znajući, vežbala sam za manekensku liniju. Mama mi je sašila futrolu kao za kontrabas u kojoj sam nosila mider kao instrument kad idem kod drugarica da spavam. Nastavnici su govorili: „Sedite pravo kao Milica”, a ja sam, u stvari, jedina bila kriva. Navikla na česta snimanja kičme, nisam shvatila kuda idem kada su me moji jedno jutro poveli na snimanje scene iz filma „Tren”.

- Nisam još išla u školu, imala sam kikice i bila sam mnogo slatka. S Pajom Vuisićem sam nekoliko godina kasnije snimala film „Drugarčine”. Želela sam da budem balerina, međutim s mojom kičmom i rastom, mislili su da ću narasti do dva metra, to je bilo nemoguće. Moja majka je i to teško propatila. Upisali su me na košarku, to mi je bilo mučno, nisam volela loptu, a izrasla sam na 1,75 m. Visina mi je pomogla da se bavim manekenstvom. Satenske roze baletske patičice poklonila mi je supruga Slobodana Selenića, a moja tetka Lila, bez koje bi moje detinjstvo bilo nezamislivo, bila je moj partner i podrška u baletu, na parketu u njenoj dnevnoj sobi. Danima smo nas dve igrale balet. Tako ja u svojoj glavi nisam ostala uskraćena za balet.

Neću u kupaćem

- Moj prvi dečko iz srednje škole Goran je moj odličan drug. I danas se družim s njim i njegovom ženom Ivom. A zbog ljubavi prema društvu, pustila sam da me drugovi upišu u školu u koju oni budu išli. Tako sam završila na fizičkom ispitivanju materijala u gnusno vreme usmerenog obrazovanja. Jedino što nisam volela bila je fizika. I tako sam dve godine zbog društva učila čak šest fizika, ali i dalje sam bila odličan đak. Mučenica, čak i na engleskom učila sam te termine, još ih pamtim. Onda sam zbog Suzane, drugarice koju sam obožavala, upisala studije fizičke hemije, samo da se ne razdvojim. Otišla sam na prvo predavanje, sve je smrdelo na hemikalije i pobegla sam. Rekla sam Suzani: „Toliko te volim, ali ovo nije za mene.” Upisala sam francuski jezik, književnost i FDU. Francuski sam studirala godinu dana. Mama mi je rekla da ću prepoznati fakultet koji mi odgovara kada se na njemu budem osećala kao kod svoje kuće. Pronašla sam se na Akademiji.

- U Kan sam otišla s tetkom Lilom, tada urednicom u Ilustrovanoj politici. Znala sam dobro francuski jezik, a tamošnji prijatelji prijavili su me na izbor za mis. Bila sam puritanac, nisam htela da prošetam u kupaćem kostimu. Uspeli su da me nagovore, prošetala sam i pobedila. Žan-Pol Belmondo uručio mi je lentu, fotografi su me saleteli sa svih strana. Nisam navikla na tako nešto, bila sam vrlo stidljiva, tražila sam da me vode kući. Titula je donela mnogo poklona, nagrada, ugovora da snimam, radim. Užasnula sam se jer sam odlično razumela šta kažu, osećala sam se kao na pijaci. Govorili su da sve imaju na meni, ruku, nogu, da sve mogu da reklamiram, da idem na modne revije. Na sve su gledali kroz novac. Tamo sam upoznala princa Čarlsa i ledi Dajanu, Ursulu Anders, Ričarda Gira, Džoan Kolins… Moje vaspitanje govorilo je da smo svi jednaki i nisam pala u nesvest od tih silnih zvezda i reflektora. Špartala sam crvenim tepihom najnormalnije. Belmondo je bio stari šmeker. Rekla sam mu da je sladak i da mi liči na tedi bera, a on meni da mu to niko nije rekao i da će me po tome pamtiti. Francuzi su imali ideju da me kandiduju za mis Francuske i bili su vrlo ljuti što sam se vratila kući, nudili su mi da ostanem tamo. Nisam bila svesna te nagrade, a moja majka i danas čuva tu lentu.

Bekstvo s detetom

Na četvrtoj godini akademije postala je majka. Rodila je sina kome je dala ime svog oca Antonija.

- Imala sam 23 godine. Kada sam saznala da sam u drugom stanju, bila sam presrećna, nijednog momenta nisam poželela da prekinem trudnoću. Prethodile su joj tri godine zabavljanja. Iz te veze pobegla sam sa svojom bebom pod miškom i mislim da je to bilo najpametnije što sam uradila. Ne mislim da je otac mog deteta loš čovek, daleko od toga, ne bih bila s njim tri godine u velikoj ljubavi, ali mislim da je ovo bio najbolji mogući rasplet. Nisam htela u zajednicu, imala sam svoju garsonjeru. Bilo mi je mnogo teško, ali moja beba mi je bila najbitnija. Imala sam roditelje koji su mi bili najveća podrška. Očekivao me je diplomski rad, dojila sam bebu, trčala sam iz pozorišta kući, nije to bio lak period. Porodila sam se u aprilu, a u junu smo izašli s diplomskom predstavom. Znala sam da ću naći najboljeg tatu za Antonija i Žarko Jokanović pojavio se kada mu je tata bio potreban, u šestoj godini. Žarko je za mene savršen čovek, bez preterivanja. Upoznali smo se preko zajedničke prijateljice Tanje, tako što je uparađen sedeo kod kuće pored telefona i čekao namešten poziv, da kao slučajno dođe. Stigao je s velikom čokoladom za Antonija i odmah je uspostavio odličan odnos sa njim, stavio ga na krke i odveo u bioskop. Videla sam da je simpatičan, pametan, duhovit, elokventan, čovek koji prija, ali nije mi se dopadao. Izlazili smo, trudio se oko mene, šarmirao, divno sam se provodila s njim, ali ništa više od toga.

- Nedelju dana pre nego što ću pristati da se udam, rekla sam Tanji: „Ako ovaj tvoj drug još nešto pokuša, ili mi stavi ruku na koleno, prestaću da se družim s njim.” Presudan je bio Svetosavski bal. Plašila sam se da ne zna da igra valcer i da će me izgaziti, ali pogrešila sam, igrao je fantastično. Oduševila sam se, pustila sam mu da stavi ruku na moje koleno. Poklekla sam i nedelju dana kasnije pristala da se udam. I danas kad svira valcer, mučeni Žarko mora da igra iako mu je sada već malo teško. Grickamo trinaestu godinu braka, nemamo decu, imamo Okija, Leu i Žujku, naše pse. U budućnosti, bila bih zadovoljna da radim posao koji volim, a da Žarko i dalje igra valcer, bar malo, jedan ples da može da odigra.

Da me vidi tata

- Najteže mi je bilo kada mi je tata umro. To je tuga koja nikada ne prolazi, samo naučite da živite s bolom. Antonije je bio jako vezan za mog tatu, naročito kada sam duže od 40 dana ležala nepokretna u bolnici. Doživeli smo saobraćajku kada smo išli na proslavu Antonijevog trećeg rođendana. Taksi je prošao kroz crveno, Antoniju, hvala bogu, nije bilo ništa, a meni su karlične kosti bile polomljene na četiri mesta. Iz bolnice sam izašla sa 48 kilograma, taj kostur nije znao da hoda, ponovo sam učila. Noge su mi bile kao u koze, svi mišići atrofirali. Trebalo je izdržati mesec i po dana bolova, nepokretnosti i nemogućnosti da budem s detetom. Smela sam samo ruke da pomeram. Pročitala sam nekih 50 knjiga dok mi lekar zbog naprezanja očiju nije zabranio i čitanje.

Kada bi tata Antonije mogao da je vidi sada, šta li bi joj rekao?

- Rasplakaću se…

Milica Milša Milica Milša Biografija

Milica Milša

Izvor i foto: Wikipedia, pulsonline.rs

Najtraženije

JK

Jelena Karleuša uputila otvoreno pismo Ceci

Iako je Jelena Karleuša prestala da piše kolumnu za "Kurir", to je nije sprečilo da na svom facebook profilu objavi novi tekst kojim ovoga puta pored Mire Škorić žestoko napada i Cecu Ražnatović Da ne okolišam puno, nemam … [više]

karleusa

Jelena Karleuša: Keva vam je, bre, glupa, ružna i nepismena

Nova kolumna Jelene Karleuše koju piše za dnevni list "Kurir" će izgleda dići još više prašine nego prethodne. Naime, Jelena se nije libila da svima odgovori na komentare, ali prozove i one koji su je hvalili i one koji su je kudili. A šta … [više]

karleusa-tosic

Jelena Karleuša o Paradi ponosa bez dlake na jeziku

Jelena Karleuša se u svojoj kolumni za list "Kurir" osvrnula na Paradu ponosa koja je juče održana, pa je tako sa čitaocima otkrila i svoje najitimnije tajne i svoje viđenje celog događaja, bez dlake na jeziku. Koristiću svakodnevni … [više]

Komentiraj

*