Darko Radovanović je rođen 21. septembra 1975. godine u Novom Sadu. Poginuo je u Beogradu 11. juna 2011. godine. On je bio srpski pop-folk pevač. Dva meseca je živeo u Novom Sadu, pa se preselio u Žepče, potom u Stubline. U drugom razredu osnovne škole je pobedio na Republičkom takmičenju.U Kragujevcu je osvojio prvo mesto na takmičenju i pevanju izvornih pesama. Posle kad je zavrišio Osnovnu školu, upisuje se u srednju školu u Obrenovcu, gde je i dalje učestvovao na takmičenjima. Kao srednjoškolac osnovao je grupu Nebeski jahači.Kad je završio srednju školu, upisao se u Fakultet fizičke kulture u Beogradu. Godine 1999. je postao član grupe Čvaka čvak, današnji Mega Miks Bend. Radio je u grupi pet godina. Godine 2003. prijavljuje se na takmičenje Beovizija uz podršku Zdravka Čolića. Godine 2005. je počeo da peva solo. Poginuo je 11. juna 2011. godine, zajedno sa svojim menadžerom Aleksandrom Miloševićem, u saobraćajnoj nezgodi na obilaznici oko Beograda, u blizini sela Dobanovaca. Sahranjen je 14. juna na Novom groblju u Sremskoj Mitrovici.
MOJ PRVI VEĆI BAKŠIŠ
„Jedne večeri otišao sam u bilijar klub gde u se svirali narodnjaci. Poznavao sam harmonikaša benda i uvalili su mi mikrofon u ruke. Bio sam zbunjen, ali pošto sam izgubio partiju bilijara, morao sam da sačekam sat vremena na sledeću pa sam na nagovor prijatelja pristao da pevam. Morao sam da se odlučim za neki narodnjak i na pamet mi je pala pesma Više nisam njen od Ljube Lukića. Od jednog gosta dobio sam bakšiš od 100 švajcaraca. U to vreme plata mojih roditelja iznosila je tri marke. Sećam se da sam imao izlaz do ponoći, a ja sam došao kući u tri ujutro. Roditelji su me čekali i još s vrata me pitali gde sam se toliko zadržao. Kada sam im rekao, nije im bilo svejedno jer su, u suštini, bili protivnici kafana. Govorili su mi da moram da budem dobar đak i da je kafana stranputica. Međutim, kada su videli da sam za jednu noć zaradio njihovih 25 mesečnih plata, tata mi je rekao da mogu da pevam, ali ukoliko želim da i dalje živim pod njegovim krovom, moram da budem odličan đak. Tako je i bilo. Sve sam postigao: noću sam pevao, a danju pohađao školu i u svemu sam bio uspešan!“
TOŠE MU POMOGAO NA „BEOVIZIJI“
„Debitovao sa na prvoj Beoviziji sa pesmom Stidim se. Bilo je to 2003. godine. Tada sam napustio grupu Cvaka cvak, sadašnji Mega mix bend, čiji sam član bio pet godina. Kada se samo setim treme koju sam imao! Žreb je odlučio da nastupim prvi. Na generalnoj probi sam nekoliko puta pokušao da otpevam pesmu, ali sam stalno grešio. Tada mi je prišao, sada pokojni Toše Proeski i upitao me za stajling, a ja sam njega pitao odakle mu slušalice pošto ih niko od učesnika nije imao. Objasnio mi je da su to jedine i da pripadaju organizatorima. Dao mi ih je i sa njima je sve to sjajno funkcionisalo. Na nastupu sam tražio da mi pojačaju monitoring ali su oni u tome baš preterali. Tada me je uhvatila panika, jedva sam stajao na bini. Ma, mikrofon nisam ni video koliko mi je bilo loše! Bubnjalo mi je u glavi. Jedva sam se nekako snašao: izvadio sam jednu slušalicu iz uha, drugu sam pridržavao rukom i uspeo sam da otpevam pesmu kako treba“.
U POZNAVANJE SA ZDRAVKOM ČOLIĆEM
„Imao sam sreću da upoznam jednog od mojih omiljenih pevača Zdravka Čolića. Susreli smo se slučajno. Studirao sam fakultet fizičke kulture, imao sam pauzu a on je tamo redovno dolazio da vežba. Sedeo sam u kafiću sa dva druga koji su ga poznavali i kada su ga videli, pozvali su ga da sedne sa nama. Proveli smo tri sata u prijatnom razgovoru. Nisam želeo da mu kažem čime se bavim da ga ne bih opterećivao, ali me je drug namerno upitao gde ću pevati to veče. Zdravko se raspitivao o mojoj karijeri i dao mi je nekoliko saveta kojih se i danas pridržavam. Na istom mestu sreli smo se posle nekoliko meseci, preslušao je pesmu Stidim se i rekao mi je da se obavezno pojavim na Beoviziji“.
ŠAMAR NA SVADBI
„Bože, kad se samo setim! Imao sam petnaest godina i bio sam kod druga na svadbi. Izbegavao sam mikrofon u širokom luku ali su me prijatelji na kraju nagovorili. Ne znam tačno koja je pesma bila u pitanju, ali se očigledno nije svidela jednom gostu koji se iznenada pojavio ispred mene i opalio mi šamar. Imao je tešku ruku, trebalo mi je 15 minuta da se oporavim, što od udarca, što od šoka. Sklonili su ga od mene ali mi nije ni palo na pamet da mu vratim jer je bio dosta stariji od mene. Sva sreća da je to bio prvi i jedini šamar u mojoj pevačkoj karijeri. Taj događaj me nije sprečio da se ozbiljno posvetim ovom poslu“.
APLAUZ OD POPOVA
„Svadba mog dobrog prijatelja u Foči ostaće mi zauvek u sećanju. Njegov otac je sveštenik i pozvao je svoje kolege na svadbu. U jednom momentu, svih četrdeset popova je zapevalo u glas. Ništa lepše u svom životu nisam čuo. Moj drug je tražio da i ja nešto otpevam posle njih. Pomislio sam kako ću se obrukati. Stvarno me je bilo sramota da pevam posle tako izvrsnih glasova. Razmišljao sam za koju pesmu da se odlučim i setio sam se grupe Legende i njihovog hita Moja si. Bio sam dobar, dobio sam veliki aplauz i od popova“
TUČA
„Tuče su česta pojava na mestima na kojima nastupamo. Svaki pevač je prisustvovao bar jednoj. Meni je najgore bilo pre nekoliko godina u jednom restoranu u kom sam zamenjivao svog kolegu. Bio je prehlađen i zamolio me je da nastupam umesto njega. Izašao sam mu u susret ali sam se brzo pokajao. Atmosfera je bila sjajna sve do momenta dok su se dve grupe, verovatno pijanih, mladića nisu sukobile. Odjednom je nastao haos, letele su čaše, flaše, stolovi. Prekinuo sam svirku i pokušao da pobegnem odatle, ali nisam uspeo. Vrata su bila blokirana. Sklonio sam se u stranu kako ne bih izvukao deblji kraj. Kada bi poletelo nešto ka meni zaklon sam tražio ispod stola. Gledao sam na sat: tuča je trajala čak 25 minuta! Posegli su i za pištoljima, ali nisu stigli da pucaju pošto se pojavila policija“.
SUSRET SA SUPRUGOM MAJOM
“ Zahvaljujući poslu upoznao sam sadašnju suprugu. Pevao sam u Sremskoj Mitrovici u jednom restoranu u kojem se ona našla sa drugaricama i odmah sam je spazio. Mnoge devojke su došle tamo samo zbog mene, kao što se to i danas dešava, i želele da se upoznamo, ali ne i ona. Pokušao sam da stupim u kontakt s njom, ali me je iskulirala. Viđao sam j e i kasnije i uvek je bilo isto: nije obraćala pažnju na mene. Nisam odustajao, bio sam uporan i posle šest meseci pristala je da se vidimo. Počeli smo da se zabavljamo, posle pet godina smo se venčali i očekujemo prinovu. Znači, upornost se isplati! Imam njenu podršku i uopšte joj ne smeta veliki broj žena koje dolaze na moje nastupe“.
ROĐENJE KĆERKE LARE
„Sada razumem sve roditelje. Ponosan sam otac jedne male, predivne devojčice. Nisam prisustvovao porođaju, taj prizor ne bih mogao da podnesem i bilo je bolje što sam ostao kod kuće. I ovako sam osećao jednu dozu straha a možeš misliti kako bi mi bilo da sam bio unutra. U tom smislu nisam moderan tata. A ni Maja nijednom nije tražila od mene da prisustvujem porođaju. Proslavio sam kako dolikuje. Bilo je ludo i nezaboravno. Tako mi bar kažu. Ja se ne sećam mnogo čega. Ne pamtim kada sam se toliko napio. Nema veze, rodila mi se kćerka. Otkako je beba došla kući stalno je gledam i pevušim joj. Bože, preslatka je.“
Darko Radovanović
Izvor i foto: WP, pulsonline.rs
Komentiraj