Dragica Radosavljević Cakana

Dragica Radosavljević Cakana je pevačica koja je više od 25 godina na sceni. Nadimak “Cakana” je dobila od kolega muzičara jer je uvek bila nasmejana. Poznata je po izvornim pesmama i vlasnica je hitova “Evo me opet, evo”, “Moj golube”, “Ej dragi, dragi” i drugih.

Obrazovanje

Osnovnu i srednju školu je završila u Leposaviću. Nakon srednje škole je htela da studira književnost u Prištini, ali otac se bojao za njenu sigurnost pa joj nije dopustio. Njegova želja je bila da se upiše na Fakultet za Opštenarodnu obranu i društvenu samozaštitu, na koji su studente sa Kosova primali bez prijemnog ispita.

Ispunila je očevu želju i upisala se na taj fakultet, ali ga nije završila i kaže da ne žali zbog toga jer ionako ne zna ša bi radila s tom diplomom.

Privatni život

Rođena je 17.11.1957. godine u Kosovskoj Mitrovici. Jedno vreme je živela u Banjskoj, ali s obzirom da su njeni stričevi živeli u Leposaviću i ona se s roditeljima seli tamo kako bi porodica bila na okupu.

Cakana je još od osnovne škole bila na glasu kao dete koje fantastično peva. Svoje glasovne mogućnosti je otkrila i razvijala uz pomoć mamine rodbine. Od njih je naučila stare, danas zaboravljene narodne pesme.

Osim za pesmu, Cakana je bila talentovana i za sport, a prvi koji je to primetio je bio njen stric. On je bio trener rukometnog kluba “Ibar”, ali kako ga ne bi optužili za nepotizam uputio ju je na školsku rukometnu sekciju. Kad je napunila šesnaest godina stric je poziva u klub, na mesto desnog beka.

Supruga Borisa je upoznala na moru, a nekoliko meseci nakon njenog dolaska u Beograda njih dvoje su se venčali i kasnije dobili ćerku Mariju. Brak s Borisom nije potrajao i njih dvoje su se rastali. Kasnije se udala za pravnika Nebojšu Negića s kojim je u braku više od dvadeset godina.

Posao

Cakana je u rodnom Leposaviću počela pevati i osvajati prve nagrade. Prva pevačka nagrada koju je osvojila je bila nagrada “Zlatni akord Kosova”, a tada je imala samo četrnaest godina.

Prema njenim rečima, budućnost joj je odredio jedan oglas u novinama, u kojem su “Sedmorica mladih” tražili devojke za svoj šou. Na takmičenje se prijavila na nagovor prijateljice, a kasnije je pozvana na audiciju u zgradi “Politike”. Otišla je u Beograd kod starije sestre, a na audiciji je otpevala “Stare ljubavi” Tereze Kesovije, “Dušo moja” Kemala Montena i “Maglu” Josipe Lisac, po želji žirija.

Smatrala je da ona, kao devojka iz provincije, nema šanse za pobedu pa nije ni razmišljala o tome. Međutim, baš ona je pobedila i nakon toga su usledili intervjui, slikanja, obećanje za stan u Beogradu i studije, zatim pripreme i nastupi sa “Sedmoricom mladih”. Na kraju se pokazalo kako se ništa od toga neće ostvariti i da je sve bilo marketinški trik, ali Cakana je tada bila sasvim sigurna da će pevanje biti njena profesija.

Pevala je u Kulturno umetničkom društvu “Elektronske industrije”, a zatim prelazi u “Lolu”, zajedno s Ivanom iz “Legendi”. Bila je pozvana i u “Kolo”, ali tamo se od nje tražilo i da pleše i peva za šta je bilo potrebno puno vremena i odvajanja od ćerke koju je redovno vodila sa sobom dok je bila u “Loli”.

Povremeno su je pozivali i drugi pevači, kad bi im na nekom nastupu trebao pevač, pa se jednom prilikom našla u društvu Usnije Redžepove i njenog supruga Šeleta koji je bio muzički urednik Radio Beograda. Kad je Šele čuo Cakanu kako peva pozvao je na radio i tamo je pevala u “Prvom glasu Srbije”, radijskom takmičenju za pevače amatere.

Otpevala je svoju omiljenu pesmu “Moj golube”, ali i ovaj put je bila sigurna da nema šanse za pobedu pa se iznenadila kad su saopštili da je ona pobednica. Nakon toga je o sopstvenom trošku snimila svoj prvi album, s pesmama po svom izboru. Novac za album je osigurala nastupajući kao predpevač brojnih zvezda.

Kaseta i LP su se u prodaji našli 1991. godine, a album nije imao neko posebno ime nego je nazvan Dragica Radosavljević Cakana. Većinu pesama na albumu je potpisao Goran Matić, a pored njega, muzički doprinos su dali i Zahar i Roda Raičević. Pesma koja se posebno izdvojila s albuma je balada “Osećam”.

Cakana je gotovo s istim timom pripremila i drugi album koji je objavljen 1993. godine. Na njemu se našla i pesma “Moj golube” s čijom je interpretacijom Cakana ostavila jak utisak na domaćoj muzičkoj sceni. Njen drugi album je doživeo i CD izdanje na kojem se našao i veći deo pesama s prvog albuma.

1994. godine su usledili nova kaseta i LP, a uz Gorana Matića, na albumu je radio i Dragan Brajović. Uz pesme “Beli labude”, “Sibirski vetrovi” i “Tri godine” koje su se posebno izdvojile s albuma, našla se i narodna pesma “Ajde Jano”.

Zbog loše finansijske situacije u zemlji do koje su dovele sankcije, Cakana je odlučila ne nastupati bilo gde i po svaku cenu jer njena finansijska situacija nije bila toliko loša da bi trpela torture po granicama i bezobrazno ponašanje s kojim su gazde diskoteka tada dočekivale pevače.

Cakana je uspela da izgradi svoj stil, a publika ju je prepoznala kroz izvorne pesme i balade. 1996. godine je objavila novi album s kojeg se izdvojila pesma “Ti si onaj koji pije”, a veliku pažnju je privukla i obrada ruske pesme “Androvera”.

Sa eksperimentisanjem je nastavila i na novom albumu koji je objavljen 1998. godine, ali s njim nije ostvarila baš sjajne rezultate.

2000. godine je prešla u muzičku produkciju ZaM i izdala novi album. S obzirom da se toj produkciji bližio kraj, album nije bio gotovo nikako reklamiran pa većina javnosti nije ni znala da je objavljen. Sledećih pet godina nije ništa objavljivala, a onda se 2005. godine vraća u matičnu izdavačku kuću i izdaje album “Vrata raja” na kom se našlo osam novih pesama.

U sledećih nekoliko godina je nastupala na festivalima, a pesme je često promovisala u televizijskim emisijama. 2008. godine je pobedila na festivalu “Vrnjačka banja”.

Najveća dostignuća

Dragica Radosavljević Cakana svoju profesionalnu karijeru započinje početkom devedesetih godina, a iza nje je desetak objavljenih albuma.

Ukoliko pronađete grešku u tekstu ili želite nešto da dodate, javite nam u komentaru ispod biografije. Ukoliko želite da objavimo biografiju koje još nema na stranici, pošaljite nam e-mail na adresu [email protected]

Komentiraj

*