Dušan Kovačević je srpski dramski pisac i scenarista. Njegova blistava karijera je višestruko nagrađivana raznim domaćim i stranim nagradama. Pisao je drame, radio drame, scenarije za filmove i neke njegove drame su bile adaptirane na filmske ekrane, čak u njegovoj režiji. Dušanova karijera je svestrana. On je takođe radio kao docent na fakultetu, a veleposlanik je u Portugalu. Njegova dela su bila prevedena na mnoge svetske jezike i njegove drame su se prikazivale širom istočne i zapadne Evrope.
Obrazovanje
Dušan je osnovnoškolsko obrazovanje stekao u rodnom mestu. Gimnaziju je 1968. godine završio u Novom Sadu, a u Beogradu je 1973. diplomirao na odseku za dramaturgiju Akademije za pozorište, film, radio i televiziju.
Trinaest godina nakon završetka školovanja se ponovno vratio među studentske klupe, ali ovaj put kao docent na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Na toj poziciji je bio dve godine.
Privatni život
Dušan Kovačević je rođen u Mrđenovcu pored Šapca 12.7.1948. Osim što je postigao uspeh u svojoj karijeri, uspešan je i u privatnom životu.
Svoju suprugu Nadu je upoznao kada je bio u srednjoj školi u Novom Sadu. Ona je dve godine mlađa od njega. Njihov brak je rezultirao ćerkom Lenom i sinom Aleksandrom. Takođe, već ima i dva unuka.
Njegova ćerka Lena je poznata džez muzičarka, a sin mu je bankar.
Dušan trenutno živi i radi u Beogradu.
Posao
Po završetku studija 1973. godine Dušan postaje član Udruženja književnika Srbije te do 1978. godine radi kao dramaturg za Dramski program TV Beograd. 1998. godine je postao direktor Zvezdara teatra u Beogradu. Dušan je takođe posao i član Krunskog saveta Aleksandra Karađorđevića, dopisni član SANU-a 2000. godine i 2005. godine imenovan je veleposlanikom Srbije u Portugalu.
Zbog stila pisanja često je bio upoređivan s Branislavom Nušićem koji je bio srpski književnik i utemeljitelj moderne retorike u Srbiji. Dušanova dela su preplitanje komičnog sadržaja i groteske tj. spaja se smešno i ozbiljno, lepo i ružno. Njegova kompleksna slika društva postala je prepoznatljiva upravo zbog načina na koji je opisivao društvo svojim čitataocima. Teško je smestiti njegova dela u određeni žanr, s obzirom da se u svim njegovim delima prepliću elementi komedije karaktera, komedije naravi, farse i drame u užem smislu.
Osim dramskih tekstova, Dušan je pisao tekstove za radio drame, TV drame i filmske scenarije. Napisao je i knjigu „Drame“ i roman „Bila jednom jedna zemlja“. Kovačević je napisao i scenario za film Emira Kusturice „Podzemlje“ od kojeg je kasnije napravio i prozu. Osim za „Podzemlje“ napisao je i scenario za popularni film „Ko to tamo peva“ i mnoge druge.
Prema njegovim dramama „Maratonci trče počasni krug“, „Sabirni centar“, „Balkanski špijun“, „Sveti Georgije ubiva aždahu“ i „Profesionalac“ su snimljeni filmovi od kojih je on režirao dva. Njegove drame su prevedene na više jezika, uključujući nemački, engleski, italijanski, finski, francuski…
Njegove predstave je u Srbiji pogledalo preko 1.5 miliona ljudi.
Najveća dostignuća
Ako se iz njegove svetle karijere moraju izdvojiti najbolji trenutci, to bi svakako bile višestruke nagrade koje je primio kroz godine. Na području Balkana je primio 4 Sterijine nagrade, nagradu „Radoje Domanović“ za doprinos srpskoj književnoj satiri, nagradu „Zorana Radmilović“ za životno delo, Oktobarsku nagradu Beograda, dve Zlatne Arene, dve nagrade „Branko Ćopić“ i mnoge druge.
Njegov film „Profesionalac“ dobio je Grand Prix nagradu za scenario te nagradu međunarodnog žirija kritike za najbolji film u Montrealu i bio je nominovan među 6 najboljih europskih scenarija 2003. Dušanov film „Ko to tamo peva“ bio je proglašen najboljim filmom jugoslovenske kinematografije od 1945. do 1995. godne, a „Podzemlje“ je osvojilo „Zlatne plame“ na festivalu u Canesu.
Komentiraj