Džordž Kluni Biografija

Džordž Kluni je rođen 06. maja 1961. godine. Majka mu je Nina Brus je bivša misica, dok je njegov otac, Nik, novinar, domaćin kviza i političar. Kluni ima i stariju sestru, Adeliju.Postao je poznat po ulozi dr Daga Rosa u Hitnoj službi, dobitnik je Oskara i dva Zlatna globusa. Džordž Kluni je rođen u Leksingtonu, državi Kentaki. On je Američki filmski glumac, režiser, scenarista i producent. Pored visokobudžetnih blokbastera, producentskog i rediteljskog rada na komercijalno riskantnijim projektima, poznat je kao društveni i politički aktivista.

Porodica

Kluni, irski Amerikanac, rođen je u Leksingtonu u Kentakiju. Njegova majka, Nina Brus je bivša misica, dok je njegov otac, Nik, novinar, domaćin kviza na mreži American Movie Classsics i poslednjih godina – ambiciozni političar iz države Kentaki. Kluni ima i stariju sestru, Adeliju, jednu nećakinju, Alis i jednog nećaka, Nikolasa. U rodbinskim je vezama s Migelom i Rafaelom Fererom, koji su sinovi njegove tetke, pevačice Rouzmeri Kluni (pojavila se jednom kao ekskluzivna gošća u epizodi serije “Hitna služba”), i glumca Hozea Ferera.

Obrazovanje

Kluni je svoje obrazovanje započeo u Blessed Sacrament Schoolu u Ft. Mičelu, Kentaki. Provodeći deo svog detinjstva u Ohaju, pohađao je St. Michael’s School u Columbusu, te škole Western Row i Sveta Susanna, obe u Mejsonu. Onde se počeo zanimati za pozorište. Roditelji su mu se preselili u Augustu u Kentakiju, gde je pohađao Augusta High School i počeo nastupati u nekoliko predstava. Bio je prosečan učenik, ali i ambiciozan bejzbolaš i košarkaš. 1977. je pokušao igrati profesionalni bejzbol za Cincinnati Redse, ali mu nije ponuđen ugovor. Od 1979. do 1981. je pohađao Univerzitet Severnog Kentakija te, kratko, Univerzitet u Sinsinatiju, ali ni tamo nije diplomirao.

Prve uloge

Njegova prva veća uloga došla je 1984. u televizijskoj medicinskoj poluhumorističkoj seriji E. R. Iako se odvijala u bolnici, ne treba je mešati s Hitnom službom (ER), u kojoj je Kluni igrao deset godina kasnije. Osim toga, glumio je majstora u seriji “Životne činjenice”. U jednoj epizodi “Zlatnih devojki” je igrao detektiva Bobija. Njegova prva značajnija sporedna uloga došla je u seriji Rozen, gde je glumio ugnjetevačkog šefa Rozane Bar, Bukera Bruksa, nakon čega je sledila uloga građevinca u seriji “Baby Talk”, te detektiva zavodnika u “Sestrama”. Slavu je stekao ulogom doktora Daga Rosa u NBC-jevoj hit seriji “Hitna služba”, od 1994. do 1999. Osim toga, s Deborom Leoni je osnovao produkcijsku kuću Mirador Entertainment. Pre uspeha s Hitnom službom, upoznao je Granta Heslova, s kojim će kasnije postati dobar prijatelj i napisati scenario za “Laku noć i srećno”.

Prvi uspesi

Kluni se, dok je nastupao u seriji, nastavio pojavljivati u filmovima. Njegova prva veća holivudska uloga bila je u “Od sumraka do svitanja” Roberta Rodrigeza. Nakon ovog uspeha sledili su “Jednog lepog dana” s Mišel Fajfer i “Mirotvorac” s Nikol Kidman. Kluni je nakon toga dobio ulogu Betmena u filmu “Batman i Robin”. 1998. je igrao u “Daleko od očiju” s Dženifer Lopez. Bila je to prva saradnja sa Stivenom Soderbergom. Tokom zadnjih nedelja ugovora za “Hitnu službu”, snimio je i “Tri kralja”. Godine 1999. napustio je “Hitnu službu” kako bi se u potpunosti posvetio filmskoj karijeri.

Filmska zvezda

Nakon što je napustio “Hitnu službu”, Kluni je nastupio u velikim holivudskim hitovima, “Oluja svih oluja” i “Ko je ovde lud?”. 2001. se ponovno udružio sa Stevenom Soderbergom na snimanju “Oušonovih jedanaest”, rimejku istoimenog filma iz 1960. Film je postigao senzacionalni komercijalni uspeh i imao dva nastavka, “Oušnovih dvanaest” 2004. i “Oušonovih trinaest” 2007. 2001. je sa Soderbergom osnovao produkcijski studio Smoke House. Godine 2002. ostvario je svoj rediteljski debi filmom “Ispovesti opasnog uma”, adaptacijom autobiografije televizijskog producenta Čaka Berisa. Iako film nije postigao veći komercijalni uspeh, Klunijeva režija je naišla na odobravanje i među kritikom i među publikom.

Godine 2005. glumio je u “Sirijani”, delimično temeljenoj na priči o bivšem CIA-inom agentu Robertu Beru i njegovim memoarima u kojima je pisao o svojim iskustvima na Bliskom istoku. Iste je godine režirao, producirao i nastupio u “Laku noć i srećno”, filmu o televizijskom novinaru Edvardu R. Marou koji je bio poznat po svojim obračunima sa senatorom Džozefom Makartijem. Oba filma dobila su dobre kritike i ostvarila solidan komercijalni uspeh iako se nisu prikazivali u većem broju bioskopa. 2006. je nominovan za Oskara za najboljeg reditelja i najbolji originalni scenario za “Laku noć i srećno”, kao i za najboljeg sporednog glumca za “Sirijanu”. Postao je prva osoba u istoriji koja je iste godine nominovana za režiju jednog filma i glumačko pojavljivanje u drugom. Osvojio je nagradu za svoju ulogu u “Sirijani”. Iste godine je nastupio u Soderbergovom film noaru “Dobar Nemac”, smeštenom u post – ratnu Nemačku.

Kluni je jedan od samo dvoje ljudi koji su osvojili titulu „Najprivlačnijeg živog muškarca“ časopisa People, prvo 1997., a zatim i 2006. 2008. je nominovan za Oskara za najboljeg glavnog glumca za “Majkla Klejtona”, ali nagrada pripada Danijelu Dej-Luisu za “Biće krvi”. Nakon uspeha filma “Laku noć i srećno”, Kluni je rekao kako će se više posvetiti režiranju. Režirao je film “Prljava igra”, u kojem je i igrao.

Nakon toga je nastupio u komediji “Muškarci koji bulje u koze” s Juanom Mek Gregorom i Kevinom Spejsijem, koji je režirao njegov prijatelj Grant Heslov. Pozajmio je i glas gospodinu Liscu u “Fantastičnom gospodinu Liscu” reditelja Vesa Andersona. Na kraju godine objavljen je i “Ni na nebu, ni na zemlji” Džejsona Rajtmana. Za svoju je ulogu nominovan za Zlatni globus i nagradu Ceha američkih filmskih i televizijskih glumaca.

Privatni život

Kluni je jednom bio u braku, s glumicom Talijom Balsam, od 1989. do 1993. Rekao je kako se više neće ženiti niti će imati dece, ali su se Mišel Fajfer i Nikol Kidman opkladile s njim u deset hiljada dolara da će postati otac pre četredesete. Izgubile su opkladu i poslale mu ček. Vratio je novac, opkladivši se u dvostruko ili ništa da neće postati otac ni do pedesete.

Bio je u petogodišnjoj vezi sa prekidima sa britanskom menekenkom Lisom Snoudon, a raskinuli su u maju 2008. Od 2009. Godine je u vezi sa Italijankom Elizabetom Kanalis. Klunijev dom je u Los Anđelesu. 1995. Kupio je kuću od 683m2. Ima vilu u Italiji, u selu Laljo na obali jezera Komo. Kluni je imao kućnog ljubimca, crnu vijetnmasku svinju po imenu Maks, sa kojim je proveo u prijateljstvu 18 godina, a uginuo je u decembru 2006. Imao je takođe I dva buldoga, po imenu bad I Lou, nazvanim po čuvenom komedijaškom tandemu Abot i Kostelu. Oba su uginula, jedan od ujeda zmije.

Clooneyjev otac

Klunijev otac, političar Nik Kluni, poznat je po rečenici o samom sebi. „Prvi deo života sam proveo poznat kao brat Rouzmeri Kluni, a sada provodim drugi deo života poznat kao otac Džordža Klunija.“

Bolest i povreda

Kluni je u srednjoj školi bolovao od Belove paralize. Godine 2004. Povredio se na setu “Sirijane” na snimanju scene mučenja. Imao je bolne glavobolje i pretrpio kratkotrajni gubitak pamćenja. Doktori su tek posle nekoliko sedmica otkrili razloge njegovih problema. Tokom promocije “Dobrog Nemca” (dve godine posle), otkrio je da zbog povrede mora nositi kaiš za leđa.

Motociklistička povreda 2007.

Kluni i Sara Larson povređeni su 21. septembra 2007. u motociklističkoj nesreći u Nju Džersiju. Klunijev motocikl je udario auto. Vozač auta je izjavio kako je Kluni pokušao proći sdesna, dok je Kluni rekao kako je vozač signalizirao levo i tada odlučio skrenuti desno i zakačio motocikl. Kluni je slomio rebro i zaradio ogrebotine; Larson je slomila dva nožna prsta. Više od dvadeset članova bolničkog osoblja je suspendovano bez plate zbog otkrivanja Klunijevog zdravstvenog kartona jer su time prekršili savezni zakon. Kluni je u saopštenju za javnost izjavio kako niko ne bi trebao biti kažnjen. Rekao je „Prvi put čujem za to. I iako verujem u pravo pacijenta na privatnost, nadam se da bi se ovo moglo rešiti bez suspendovanja bolničara.”

Politika

Kluni je po vlastitom opredeljenju liberal. Govoreći o ratu u Iraku: „Neprijatelja više ne možete savladati pomoću ratova; umesto toga, stvarate celu generaciju ljudi koji traže osvetu. Danas je važno samo ko je glavni. Sada smo to mi – bar zasad. Naši neprijatelji će koristiti auto-bombe i samoubilačke napade jer nemaju drugog načina da pobede….. Verujem da (Rumsfeld) misli da je ovo rat koji se može dobiti, ali to više ne postoji. Više nikoga ne možemo pobediti.“

Postojao je pokret čiji je cilj bio da se ubedi Kluni da se kandiduje za političku funkciju u svojoj rodnoj državi Kentakiju. Kluni je odgovorio: „Kandidatura za političku funkciju? Ne. Spavao sam s previše žena, previše sam se drogirao i bio sam na previše žurki.“

Kluni je aktivan u donošenju rezolucije o Ratu u Darfuru. U sklopu te akcije nastupio o Opra Šou i govorio na skupu Save Darfur u Vašingtonu 30. aprila 2006.U aprilu 2006. je proveo deset dana u Čadu i Sudanu sa svojim ocem gde je snimio film o dramatičnoj situaciji s izbeglicama iz Darfura. Kluni je uključen u “Not On Our Watch”, organizaciju koja se bori protiv masovnih užasa, zajedno s Bredom Pitom, Metom Dejmonom, Donom Čedleom i Džerijem Veintraubom. Bio je narator i koproducent dokumentarca „Sand and Sorrow“. 13. decembra 2007. Kluniju i glumcu Donu Čeadleu dodeljena je nagrada za mir dobitnika Nobelove nagrade za mir na 8. samitu laureata Nobelove nagrade za mir u Rimu.

U svojem govoru, Kluni je izjavio „Don i ja… stojimo ovde kao gubitnici. Činjenica je da kad se govori o užasima u Darfuru… ti ljudi sada nisu bolji nego što su bili nekoliko godina pre.“ 18. januara 2008. godine Ujedinjene nacije proglasile su Klunija njihovim ambasadorom mira.

Izvor i foto: WP, pulsonline.rs