Maja Volk

Maja Volk je srpska scenaristkinja, muzičar, profesorka, pisac i najveći pobornik i podržavalac sirove prehrane na ovim prostorima. U svojoj bogatoj karijeri je objavila romane „Mrtve lutalice“, „Predator“, „Nesahranjene Marije“, dve zbirke poezije, dve monografije, radio drame, knjige „Rajska hrana za živu decu i živahne roditelje“, „Kotlići u u paklu, u raju nema kuvanja“, „Kreativno pisanje“ i druge. Godinama je radila kao radijski i televizijski voditelj i predavala na nekoliko fakulteta.

Obrazovanje

U osnovnoj školi je preskočila jedan razred, a fakultet je upisala sa 17 godina, nakon što je završila muzičku školu „Josip Slavenski“. Diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a onda kao stipendistkinja francuske vlade odlazi u Pariz i nakon toga je magistrirala tezom „Drame Žan Pola Srtra na jugoslovenskim scenama“.

1991. godine je, nakon proučavanja stvaralaštva Avgusta Strindberga u Štokholmu, odbranivši tezu „Dramaturgija Avgusta Strindberga u svetlu njegovih pozorišnih teorija“ doktorirala je na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti.

Privatni život

Rođena je 30.1.1959. godine u Beogradu. Njen otac Petar Volk je bio filmski i pozorišni kritičar, a majka Mirjana Kodžić je bila glumica.

Prvog muža, vijetnamskog veterana, je upoznala u Australiji. On je bio alkoholičar i dva puta ju je pokušao ubiti zbog čega se ona vratila u Beograd i razvela se. S drugim suprugom je bila 16 godina u braku i dobili su ćerke Milenu i Teodoru te sina Mihaila.

Maja tvrdi da ne postoje neizlečive bolesti, nego samo neizlečivi ljudi. Ona deli svoje znanje i ukazuje na greške koje je i sama pre radila, zbog čega je platila zdravljem. Živi u skladu s pirodom koja joj daje sve potrebno za opstanak, a pre svega za prehranu.

Ne gleda televiziju i ne čita novine, a priznaje da je nekad živela za to da je ljudi obožavaju.

Posao

Od 1981. do 1986. godine je kao filmski dramaturg u Centar filmu radila na oko stotinu projekata. Maja je još na prvoj godini studija sarađivala na scenariju filma Miće Dušanovića – „Nije nego“, a prvi igrani dugometražni film koji je rađen prema njenom originalnom scenariju je bio „Lager Niš“ 1987. godine, u režiji Miomira Stamenkovića i produkciji Centar filma. Njen drugi igrani film, „Čudna noć“, režirao je Milan Jelić, a prikazan je 1990. godine na poslednjem festivalu Jugoslovenskog filma u Puli.

Prva drama koju je napisala je „Stranstvovanje Đure Jakšiće“, a zatim „Bele udovice“ i „Sandra“, dok je prve nagrade pokupila s radio dramama „Prevara“, „Pustinjak“, „Oranje drumova“, „Soldatuše“ i „Čudesna frula Vuleta Mocija“. Maja je još uvek jedna od samo deset scenaristkinja koje postoje u srpskoj kinematografiji od Drugog svetskog rata do danas.

Nakon povratka iz Pariza i magistriranja, odlazi u Australiju kako bi snimila film o iseljenicima, a vraća se dve godine kasnije i postaje romanopisac. Njen prvi roman „Mrtve lutalice“ je objavila izdavačka kuća Književne novine 1990. godine, a 1994. godine je u izdanju Dečjih novina izašao dečji roman „Cicimrak među gusarima“.

1992. godine postaje asistent na Fakultetu dramskih umetnosti, a Institut za film, pozorište, radio i televiziju tog fakulteta je objavio njenu knjigu „Poetika Avgusta Strindberga“.

Institut za film je 1995. godine objavio njenu knjigu „Dramaturgija modernog američkog filma“, a poeziju koju je pisala od svoje  11 godine je objedinila u zbirci „Voda i ona“. Nakon toga su usledili romani „Nesahranjene Marije“ i „Predator“.

Maja je na Drugom programu Radio Beograda godinama bila jedan od urednika i voditelja emisije „Klasiku molim“. Takođe je uređivala i vodila emisiju „Odisej“, a na radiju u Novom Sadu je tokom 2007. i 2008. godine pisala i vodila emisiju o argentinskom tangu „Tangero“.

Kao voditelj i pisac je zajedno s muzičkom redakcijom Radio televizije Srbije ostvarila 20 živih autorskih emisija iz ciklusa „Tri godišnja doba“. Posebno je ponosna na stvaranje muzičko-dramske forme „Rodoslov jednog valcera“, „Kamerna scena“ i „Život je marš“, koji je nagrađen na međunarodnom festivalu u Albeni 2004. godine.

2011. godine na na Prvoj TV, zajedno s još četiri voditeljke, vodila je emisiju „Žene“.

Najveća dostignuća

Bila je članica žirija na filmskim festivalima u Španiji, Portugaliji, Belgiji, Rusiji, Švedskoj, Norveškoj, Italiji i Francuskoj.

2002. godine je u Banja Luci osnovala i vodila prvu klasu dramaturgije, a 2011. je na privatnom Fakultetu za inženjerski menadžment u Beogradu osnovala grupu za Menadžment kreativnih industrija.

Osnivač je i član orkestra Beogradski fadisti, koji jedini u Srbiji izvodi portugalski fado, a vodila je i trio Zenijal s kojim je na desetak jezika izvodila ekološki program svetske muzike. Održala je preko 60 koncerata portugalskog fada i latinoameričke muzike po Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.