Marija Petronijević je rođena 23. februara 1987. godine od majke Dragane, i oca Milije. Pred njom je vrlo obećavajuća filmska karijera, glumila je u filmu “Zavet”, kao i u nekoliko italijanskih serija emitovanih na njihovoj nacionalnoj televiziji RAIUNO, pored toga pojavljaje se i u seriji “Crni Gruja”, “Seljaci”, “Selo gora, a baba se češlja”. Pohađala je Megatrend univerzitet, Fakultet za kulturu i medije. Mlada i ambiciozna glumica već u dvadesetoj godini prošetala je crvenim tepihom u Kanu pod ruku s Kusturicom, ponosi se svojim poreklom sa sela.
Prvi dani
Marija Petronijević je iz gimnazijske klupe zakoračila pravo na crveni tepih u Kanu, prvom ulogom u filmu „Zavet” Emira Kusturice. Filmski debi imala je uz Aleksandra Berčeka i Mikija Manojlovića, potom je glumila u serijama „Seljaci”, „Crni Gruja u NOB-u” i „Selo gori, a baba se češlja”, a onda se prihvatila varjače u „Prvom kuvaru Srbije”.
– Tužno je kad shvatim da me ljudi više znaju po kuvanju nego po filmu Emira Kusturice i Kanskom festivalu. Već nekoliko godina kuvam, dobro se snalazim, bilo bi mi žao i ponižavajuće da sutra neko drugi priprema hranu mojoj deci, ili mom mužu. Devojke koje se hvale da ni kafu ne znaju da skuvaju bolje da ćute, pokriju se ušima i što pre nauče.
Dete sa sela
Otvorena, neposredna i direktna, Marija nema problem sa svojim identitetom. Naprotiv, s ponosom ističe svoje poreklo kao svoju prednost.
– Priča o čuvenoj Visibabi, selu odakle sam, jeste priča o meni, nemam šta da krijem. Ne razumem foliranje, istina u nekom trenutku ispliva, a osobe koje se lažno predstavljaju jesu nesrećne i neostvarene. Detinjstvo mi je bilo divno baš zbog Visibabe i porodice. Odrastanje na selu ne može da se poredi sa odrastanjem na asfaltu, gde deca misle da je krava lila boje. U četvrtoj godini rodila mi se sestra, bila sam vrlo ljubomorna, prestala sam da pijem mleko na flašicu kada sam ugledala da ona to radi. Malo sam je maltretirala, imala sam fiks ideje koje je morala da isprati. Morala je, na primer, da jede živi grašak jer sam ja „kuvala” ručak, a imale smo i kućicu na drvetu u kojoj smo ostajale čak i kada kiša pada. Mama mi radi u vrtiću, tata je trenirao fudbal, kasnije je bio trener, a tetka Žana se bavila manekenstvom. Pored nje sam sebe videla u tom poslu, a baka i deda su mi iza zavese organizovali scenu. Tu bih menjala lambada suknjice, pevala Brenu i Vesnu Zmijanac. Bili su to začeci onoga što je Emir Kusturica kasnije pronašao u meni.
Marija Petronijević
Izvor i foto: Wikipedia, pulsonline.rs
Komentiraj