Nina Radojičić Biografija

Nina Radojičić je rođena 05. avgusta 1989. godine. Postala je poznata širem krugu ljudi nastupom na Evroviziji. Višestruki je pobednik takmičenja Zlatna sirena i FEDEMUS 2004; osvajala prvu nagradu na međunarodnim takmičenjima u Zaječaru i Srebrna Jantra u Bugarskoj; predstavljala Srbiju na festivalu Coventry Peace Month u Engleskoj, pevačica benda Legal Sex Department. Pored pevačke karijere, magistrirala je farmaciju.

Naša predstavnica na „Evroviziji“ u privatnom životu je kao devojka poručena iz kataloga: vedra, pametna, odličan student na tatu, muzikalna na mamu, nikad se ne svađa i pred 150 miliona ljudi šalje tajne ljubavne poruke svom dečku. Da li je ona stvaran ili izmišljen lik?

Kao mala sanjala sam o tome da pevam na „Evroviziji“ — priznaje Nina Radojičić, devojka kojoj se san i ostvario, nedavno, u Diseldorfu na izboru za „Pesmu Evrovizije“. Godinu dana ranije, dok je pratila finalno veče „Eurosonga“, ni u najslobodnijoj mašti iz svog detinjstva nije videla sebe tamo, na bini pod svetlima reflektora:

– Nisam mogla da zamislim sebe tamo. Tada smo osnovali bend, počeli da sviramo, mislila sam kako je „Evrovizija“ super, ali ja imam svoj bend i meni je lepo. Nisam se nadala tome. Ove godine kada se sve to desilo setila sam se kako me onda nije zanimalo da se pojavim. „Evrovizija“ mi je donela samopouzdanje kojim sam i sama iznenađena. Kad je bilo finale, stala sam na scenu i pomislila sam da me u tom trenutku gleda i sluša 150 miliona ljudi. Rekla sam sebi: „Vau, Nina, ovo je baš veliko, a ti ne osećaš ni trunku treme pred toliko ljudi!“ Opustila sam se i uživala, svesna da veće od toga ne postoji. Bio je to trenutak kada sam se oslobodila i shvatila da sam rođena da pevam.

Crkveno pevanje

Dojučerašnju medijsku pompu, sjaj reflektora, sevanje bliceva i brojne susrete Nina je zamenila životom obične studentkinje Farmaceutskog fakulteta koja se sprema za junski rok, sigurna da će održati prosek devet:

– U Diseldorfu sam živela potpuno drugi život, sada sam se vratila u realnost, što i nije tako loše. Zaželela sam se normalnog života, učenja. Znam da zvuči štreberski, ali počinjem danonoćno da učim i spremam ispite. Za raspust ću se malo odmoriti, a onda idem u nove poduhvate koji se tiču i studija i pevanja. Ovaj uspeh može da bude odskočna daska u mojoj karijeri, ali se ne plašim ako ga ne bude jer ima milion drugih stvari kojima se radujem. Nije mi frka zbog toga, mlada sam, imam tek 21 godinu, nadam se da će me ljudi podržati i za dve-tri godine. Sebe zamišljam jednog dana kao menadžera neke prestižne farmaceutske kuće, a nadam se da ću sa svojim ocenama i prosekom u tome i uspeti, ali muzike se nikada neću odreći. Da li sama za klavirom u svojoj kući, ili javno, to je nebitno. Postigla sam uspeh koji može da se sanja i prezadovoljna sam time.

Buduća magistarka farmacije s vanserijskim talentom za pevanje, kada je trebalo da odluči čime će se u životu baviti, potražila je savet roditelja:

– S roditeljima sam se dogovarala šta da upišem. Glas kao instrument nije dovoljno siguran, a od toga samo da živim ne smem. Zato sam odlučila da upišem farmaciju umesto molekularne biologije, koja je takođe bila moj izbor. S njima sam se dogovarala i kada sam pred kraj muzičke škole htela da odustanem, činilo mi se da sam je prerano upisala, htela sam da se više igram, izlazim. Roditelji su mislili da je bolje da završim školu da se ne bih posle kajala i poslušala sam ih. Moje detinjstvo odvijalo se na Banovom brdu, s decom iz zgrade i okoline. Nosili smo igračke napolje i igrali se, bilo je to baš lepo i mirno detinjstvo. S druge strane, volela sam i da budem sama u sobi i da nešto kreativno radim, crtam, pišem, bila sam umetnički nastrojena. Sa šest godina upisali su me u muzičku školu, na odsek klavira. Već smo u kući imali klavir od moje mame, pa je to bilo logično, a ja sam volela da pevam dok sam se igrala, prala sudiće.

– Osnovnu školu završila sam kao vukovac i upisla Trinaestu beogradsku gimnaziju. Iz nje sam izašla kao đak generacije. Nisam se ničega odricala, sve sam stizala, izlazila, družila se, učila. Mislim da je to zbog dobre organizacije koju sam imala. Moj hobi su bili različiti plesovi, trenirala sam kao mala ritmičku gimnastiku, onda sam prešla na džez balet, pa hip-hop, učestvovala sam na likovnim manifestacijama za grad i opštinu, pevala po crkvama na Vidovdan i sličnim svetkovinama. Probala sam sve što je imalo veze s umetnošću.

Rano je za brak

Pre devet godina Ninino ime našlo se u Zborniku talentovane dece, u rubrici „Oni dolaze“. Dok skromno nabraja svoje uspehe skopčane s njenim brojnim talentima, Nina nam priča o tome kako je izgledao njen pevački debi:

– Bilo je to beogradsko takmičenje „Zlatna sirena“, išla sam u treći razred osnovne škole, bio je to moj prvi nastup i moje prvo osvojeno mesto. A osvajala sam ih i kada sam završila peti, šesti i osmi razred. Muziku sam napisala na pesmu „Odluka“ Miroslava Antića. Nastupala sam i kod Mande i osvojila svoj prvi mikrofon. U godinama kada je to normalno za tinejdžere, nisam imala potrebu za buntovništvom. Rasla sam u porodici gde je uz razgovor sve bilo moguće i dozvoljeno, naravno u granicama normale, tako da nisam imala potrebe ni da se bunim ni da se svađam sa svojima. Bila sam mirno dete, mamina i tatina princeza. Prvu simpatiju imala sam u vrtiću, čak sam ga pre nekog vremena srela i setila sam se kako je to bilo lepo. Na priredbama smo uvek zajedno igrali, bili smo par, držali se za ruke, on je uzimao moje igračke, ja njegove. Prva ljubav mi se desila s drugom iz odeljenja. Bila je lepa, naivna, trenutna. Sada sam srećno zaljubljena u dečka s kojim sam potpuno ispunjena. Nadam se da će veza i trajati. Najbitnije mi je bilo da u ovom periodu kad trpim dosta promena, on bude uz mene i da me podržava, što je apsolutno odradio. Prošao je sve testove. Mlad je kao i ja, uživamo u vezi, videćemo šta će biti kasnije. Dok sam bila u Diseldorfu, on je pred polufinale organizovao viđenje našeg društva i glasanje za finale, apsolutno je verovao u mene i bio siguran da ću proći dalje. Rekla sam mu: „Vidimo se preko ekrana. Ja ću tebi pevati, ti mene slušaj.“ Imali smo naše male signale, ali to neka ostane naša tajna. Sada sam daleko od braka, treba prvo da se dokažem u karijeri. Ne kažem da je karijera najbitnija, ali treba da bude temelj za porodicu.

Nina Radojičić

Nina Radojičić

Izvor i foto: Wikipedia, pulsonline.rs

Ukoliko pronađete grešku u tekstu ili želite nešto da dodate, javite nam u komentaru ispod biografije. Ukoliko želite da objavimo biografiju koje još nema na stranici, pošaljite nam e-mail na adresu [email protected]

Komentiraj

*