Savina Geršak je slovenačka glumica rođena 1963. godine. Najpoznatija je po ulogama u jugoslovenskim filmovima 1980-ih, kao što su Smrt gospodina Goluže, Čudo neviđeno i U ime naroda, a koje su joj donele i status seks simbola. Nakon neuspešnih pokušaja da ostvari međunarodnu karijeru 1990-ih je prekinula glumu, i danas živi u Rimu i radi kao psihoterapeut. Živi nevenčano sa jednim Italijanskim slikarom. Državljanka je Slovenije, kako kaže, lakše je za vize.
Potpuno predana
Savina Geršak, jedna od popularnih jugoslovenskih glumica, glavna ženska uloga u nekoliko najvažnijih filmova crnogorskog reditelja Živka Nikolića, danas živi u Rimu sa porodicom, i radi kao psihoterapeut. Nakon uspeha u jugoslovenskoj kinematografiji oprobala se u međunarodnim produkcijama, snimala pod vođstvom Ruđera Deodata, autora Kanibal Holokausta. Partneri u filmovima bili su joj Majkl Dudikof, Majls OKif, Robert Mičam. Svoj posljednji film, Midnight Ride, snimila je 1990. nakon čega se povukla iz svijeta umjetnosti. Ipak, Amerikanka iz Čuda neviđenog, Marika iz U ime naroda, Anka iz Smrti gospodina Goluže, veruje da će ponovo igrati na filmu. Prenosimo deo teksta od Vijesti nedjeljom, kojima se Savina Geršak javila iz Rima.
Početak saradnje sa Živkom Nikolićem
Živko Nikolić je u jednom od poslednjih intervjua pričao i o prvom susretu sa Vama. Rekao je da Vas je vidio na slici i tražio od producenta da Vas nađe. Takođe se prisetio da od Vas nije tražio probno snimanje. Dao Vam je kostim i izveo Vas pred kameru. Kakav je utisak na Vas ostavio prvi susret sa Živkom Nikolićem?
– Jednog dana zazvoni telefon, bila sam u Nemačkoj, gde sam igrala tenis, hitno me zovu na snimanje u Budvu. Glavna ženska uloga uz tada najpoznatije glumce u Jugoslaviji. Sećam se da je moj najveći strah bio leteti avionom u Dubrovnik, jer sam se puno plašila aviona. Kada sam došla u hotel, sve mi se činilo kao da sam se vratila svojoj kući. Nije me bilo strah snimanja, naprotiv, osećala sam se kao riba u vodi, kao da sam oduvek znala da je to moj svet. To je Živko brzo primetio i odmah, posle razgovora sa njim, obukla sam kostim i otišla na scenu. Živko me je gledao svojim velikim očima i češkao svoju bradu. Ispred njega sam imala osećaj da ima radar u očima, sve je video i sve je zapazio. Glas mu je bio tih i diskretan, ali odlučan i to mi se jako sviđalo.
Jesu li glumci razumeli ideje njegovih filmova?
– Mislim da su glumci, prve klase svi, od prvog do zadnjeg, uvek dobro razumeli njegove ideje.
Kako je Živko Nikolić radio sa glumcima?
– Kada je Živko odabrao glumca, već je znao da ima šta mu treba za film, pa ih je uglavnom puštao da igraju slobodno, naravno pod njegovim vođstvom.
O filmovima
Koji njegov film Vam je omiljeni?
– Gospodin Goluža i Čudo su moja dva omiljena filma, vezana za fantastične trenutke u mom životu.
U filmu Čudo neviđeno glumite Amerikanku. Kupate se goli u jezeru. Svi su zaljubljeni u Vas. Uloga u filmu U ime naroda je drugačija. Više niste plavuša. Uloga je teška. Šta ste pomislili kada Vam je ponuđena uloga u filmu U ime naroda?
– Ja sam imala potpuno pouzdanje u Živka, on me je vodio kao marionetu, bilo koja uloga sa njegovom režijom bila je uloga za mene.
Gledate li filmove Živka Nikolića u kojima ste glumili?
– Naravno da sam gledala Živkove filmove, danas imam sasvim druga osećanja prema njima, kada sam ih snimila, moj život je bio uglavnom avantura, uzbuđenje, fantazija. Danas znam šta oni znače i osećam potpuno Živkovu umetnost, kao da sam sada na drugoj strani kamere, mogu sve gledati Živkovim očima, a to nije bilo moguće kada sam snimala njegove filmove, bila sam suviše mlada, prvi film sam snimala sa 18 godina.
Gledate li filmove?
– Gledam filmove, ali ne tako često kako bih želela. Imam puno obaveza, malu decu (blizance od 5 godina). Film i gluma su u mojoj krvi, igrala sam u teatru već od malih nogu i gluma je za mene moje prirodno stanje, ako se može tako reći. Bez obzira na to šta danas radim, sigurna sam da ću jednog dana opet igrati u filmu.
Rad u Americi
Uz rad u jugoslovenskoj kinematografiji, snimali ste u inostranstvu. Kako se razvijala Vaša međunarodna karijera?
– Igrala sam u američkim filmovima sa poznatim glumcima. Ponosna sam jer sam uspela glumiti na engleskom bez akcenta. Zna se da u Americi nema sinhronizacije, ton se snima direktno na sceni.
Posebno mi je bilo drago biti na sceni sa Robertom Mičamom, holivudskom legendom. Rekao mi je da ličim na Ingrid Bergman! Ili sa Mark Hamilom, Majklom Dudikofom, glumci profesionalci, ponekad razmaženi i djetinjasti.
Muzika
Oprobali ste se i u muzici, na Jutjubu se može naći pesma u izvođenju Željka Stanića i Savine Geršak. Piše da je pesma snimljena 1998. godine. Naslov pesme je Dobro mi došla (sad mi reci pred svetom). Kad ste posljednji put čuli tu pesmu?
– Snimala sam muziku sa Žarkom Stanićem iz čiste radoznalnosti i želje da upoznam taj svet muzike. Nikada nisam mislila postati pevačica, ta muzika mi se sviđa, ali to nije jedini tip muzike koju slušam. Uglavnom u kući puštam klasičnu muziku, koju vole i moja djeca, kćerka se bavi klasičnim baletom.
U Rimu radite kao psihoterapeut. Kojom vrstom psihoterapije se bavite?
– Radim kao psihoterapeut, specijalizovana sam za porodičnu terapiju, uglavnom radim sa bračnim parovima, porodicama, ili sa problematičnom decom.
Klasična žena
U jednom intervjuu ste rekli da ste „klasična žena i antifeministkinja“. Šta to znači?
– U ovom svijetu tehnologije, globaliteta i brzih poruka, čini mi se da se često pravi konfuzija između uloge žene i muškaraca. Jeste apsolutna istina da žene moraju svakako imati ista prava kao muškarci i to i danas, kao nekad, nije baš uvek tako; bivša Jugoslavija je bila zemlja sa puno problema i mana, ali bila je sasvim u avangardi sto se tiče tog argumenta. Bosna i Hercegovina kao prva, a i ostale republike su bile prve u davanju prava ženama, kada to u Evropi još nije bilo pravilo. Mislim da danas treba još više nego ikad potcrtati ženstvenost, ulogu žene, majke , supruge, sestre, prijateljice, koja se po mom mišljenju treba razlikovati od uloge muškaraca, a ne takmičiti se sa njom. U takmičenju sa muškarcima žene gube svoju najveću moć, to jest, moć žene. Moj recept za sreću je oduvek bio: žene, obavljajte ženske poslove, ali sa punom svešću da je to vaša najveća snaga. Kuvajte i čistite, ako treba, ali na štiklama.
Savina Geršak
Izvor i foto: WP, blic.rs, vijesti.me, I. Đurović
Komentiraj