Šeki Turković

Šeki Turković je srpski pop-folk pevač koji je svojim hitovima “Čovek sa srca dva”, “Poslednji boem”, “Pogledaj me” i drugima žario i palio bivšom Jugoslavijom. Iako ga neki smatraju jednim od najkvalitenijih vokala naše estradne scene, on nakon raspada Jugoslavije nije dobio svoje zasluženo mesto na estradnom nebu.

Privatni život

Rođen je 27.11.1953. godine, u malom selu Krnja Jela pokraj Sjenice, na jugozapadu Srbije. Njegovo pravo ime je Šućro, pa je od toga i dobio nadimak Šeki. Detinjstvo i mladost proveo je na selu, a tada mu nije padalo na pamet da postane pevač. Njegova porodica se 1973. godine preselila u Novi Pazar, odakle je on tri godine kasnije otišao u Beograd.

Početkom devedesetih je na stranicama svih sarajevskih dnevnih novina osvanula vest da je poznati pevač Šeki Turković silovao i opljačkao prodavačicu jedne poslastičarnice. Na kraju se ispostavilo da je u pitanju bilo lažno predstavljanje i da se osoba slična njemu predstavila prodavačici kao Šeki Turković. S obzirom da je devojka bila njegov fan, poverovala je da je to stvarno on u pitanju i prihvatila poziv za vožnju automobilom.

Bio je u braku s Eminom, s kojom je dobio kćer Almu.

Posao

1976. godine se s stričevim bratom Munidom zapošljava u GP Hidrotehnika. Skupa su radili i delili sobu u samačkom hotelu, a noću su obilazili beogradske restorane i kafane. Munid je volio narodnu muziku, a Šekiju je govorio da ima fantastičan glas i terao ga da uči pevanje.

Jednom prilikom su njih dvojica s društvom svratili u restoran “Smederevo”, gde je Šeki s orkestrom otpevao nekoliko pesama. Ondje je bio i tadašnji sekretar udruženja Melos koji ga je pozvao da dođe na audiciju. Šeki je na audiciji dobio člansku kartu udruženja i diplomu KV pevača.

U početku je mislio da se radi o nekoj prevari, ali već nekoliko dana kasnije, poznati harmonikaš Dobrivoje Tanasijević nudi mu da u elitnom beogradskom restoranu “Tri golubice” nastupa s njegovim orkestrom. On je prihvatio ponudu i odmah u prvoj noći zaradio mesečnu plaću koju je imao u Hidrotehnici.

Kasnije je dao otkaz u firmi i postao profesionalni pevač. U vreme kad je on počinjao, estradom su vladali Šaban Šaulić, Lepa Lukić, Safet Isović i Nedeljko Bikić, pa čak ni uz pomoć novca nije bilo lako snimiti ploču, jer je u to vreme bilo neophodno biti izuzetno talentovan.

Šeki je tada u restoranu “Šumatovac” upoznao kompozitora i harmonikaša Mikija Mitrovića i uz njegovu pomoć snimio singlicu s pesmama “Ostani i posle mene” i “Noćas smo oboje budni”. Kasnije upoznaje čuvenog kompozitora Radomira Mitrovića Barajevca i snima svoj prvi album “Dok sam te voleo”.

U “Šumatovcu” je upoznao i Budimira Jovanovića Bucu, koji je u to vreme bio na glasu kao hitmejker i kod kojeg se Šeki kasnije preselio. Buco ga je muzički školovao i počeo pripremati pesme za njegov novi album. Album “Ostanimo prijatelji” je objavio PGP RTS, a pesme “Krčmo stara” i “Spomenar,  s tog nosača zvuka, postale su hitovi. Šeki je nakon toga s njim uradio još četiri albuma i za Bucu kaže da je u to vreme od njega učinio zvezdu i izgradio njegov stil.

Za razliku od Buce, Šeki je s kompozitorom Draškom Savićem svojevremeno imao jako neugodno iskustvo, koje je moglo da završi pred sudom, a u priču je bila umešana i pevačica Jana Todorović. On je na albumu za VIP produkciju snimio Savićevu pesmu “Ja sam tvoj”, a u isto vreme se pojavio i Janin album, na kojem se nalazila ista pesma, ali u ženskoj verziji.

Janin muž Ivan ga je tada pozvao na razgovor, kako bi utvrdili tko je od koga ukrao pesmu. Na kraju se ispostavilo da je Draško Savić istu pesmu dao i Šekiju i Jani, pa se postavilo pitanje ko će koga tužiti, on Janu, ona njega ili njih dvoje Savića. Prašina koja se tada digla oko toga poslužila je kao odlična reklama za njihove nove albume.

Turković je još 2010. godine najavljivao odlazak u Ameriku. Tada se još uvek pojavljivao na nekim koncertima i u nekim muzičkim emisijama na srpskim TV stanicama, ali je rekao da mu je njujorška Muzička unija odobrila rad u Sjedinjenim Američkim Državama i da samo čeka odgovor iz ambasade.

Poslednji put se u javnosti pojavio 2013. godine, kada je učestvovao u showu “Farma”, a nakon toga je otišao u Ameriku. Ljudi su ga prestali zvati i imao je sve manje nastupa, pa se preko prijatelja zaposlio u kurirskoj službi.

Najveća postignuća

Iza Šekija Turkovića je 25 objavljenih albuma, iz kojih su proizašli brojni hitovi. Smatran je je jednim od najkvalitetnijih vokala na domaćoj sceni, a na vrhuncu karijere je bio u vreme postojanja bivše Jugoslavije.

Ukoliko pronađete grešku u tekstu ili želite nešto da dodate, javite nam u komentaru ispod biografije. Ukoliko želite da objavimo biografiju koje još nema na stranici, pošaljite nam e-mail na adresu [email protected]

Komentiraj

*