Sinan Sakić

Sinan Sakić je poznati srpski pevač narodne i folk muzike. Njegovi hitovi “Zoko moja, Zoko”, “Pusti me da živim”, “Sve je postalo pepeo i dim”, “Sudbina me na put šalje”, “Reci želje sve”, “Izađi na pet minuta” i drugi su postali evergreen narodne muzike. Bio je član legendarne grupe Južni vetar koju su, osim njega, činili i Šemsa Suljaković, Dragana Mirković, Mile Kitić i Kemal Malovičić. Iako su mnogi smatrali da je zbog lošeg zdravstvenog stanja njegova karijera gotova, 2018. godine je pesmom “Idi, Bog neka te vidi” najavio novi album.

Obrazovanje

Po zanimanju je elektrovarilac.

Privatni život

Rođen je 13.10. 1956. godine u Loznici. Njegova majka Đulka je radila u lokalnoj fabrici, a otac Rašid je bio član vojnog orkestra, a kasnije zagrebačke i beogradske filharmonije. Sinan je odrastao u velikoj i siromašnoj porodici, a iako se kasnije preselio u Beograd, ostao je jako vezan za rodni grad u kojem je proveo veći deo života.

Kao dečak je imao želju da svira klavir, ali otac ga je u tome sputavao jer je mislio da od toga neće imati koristi. Očeva stalna želja da završi neki zanat i ostavi se muzike probudila je u Sinanu tvrdoglavost pa je o muzici počeo sve više da razmišlja. Njegovi idoli u to vreme su bili strani rok izvođači poput Džimija Hendriksa, Džin Joplin i bendova “Deep purple”, “The Rolling Stones” i drugih.

Protivljenje njegovog oca dovelo je do toga da je Sinan još pre 18 godina morao da bira između porodice i muzike pa je nakon prvih većih honorara iznajmio stan. S 18 godina odlazi u vojsku u Pulu, a po povratku se ženi. Njegova tadašnja supruga s kojom je dobio dvoje dece bila je iz bogate porodice, a kako je on bio kafanski pevač, njihov brak se s vremenom našao u krizi i razveli su se.

1981. godine se oženio Sabinom i s njom je dobio troje dece. Za Sabinu kaže da je njegova bezrezervna podrška u najljepšim, ali i najtužnijim trenucima. Sinan je bio sklon razni porocima, a i sam je više puta javno priznao da mu droga nije strana, da preterano konzumira alkohol i da je za noć znao prokockati i po 50.000 eura.

Jedno vreme je imao kuću u jednom indijskom gradiću, ali je 2017. godine prodao zbog nemogućnosti održavanja i njegovog zdravstvenog stanja. U Indiju je prvi put otišao 1996. godine i svideo mu se njihov način života pa ne isključuje mogućnost da se preseli tamo kada prestane da se bavi pevanjem.

Posao

Sinan je već s 13 godina počeo nastupati kao bubnjar jednog narodnjačkog benda. Početkom sedamdesetih je na nagovor prijatelja počeo i pevati te je ubrzo postao jedan od najplaćenijih pevača u kraju. U to vreme se kod njega počela buditi i ljubav prema narodnoj muzici, naročito prema opusu Muharema Serbezovskog pa je došlo vreme da se u potpunosti ostavi bubnjeva.

Na njegovom repertoaru su bile pesme Šabana Šaulića, Tome Zdravkovića i drugih, a imao je sreću da ga čuju Radoje Mitrović i Miodrag M. Ilić, kojima se svidelo Sinanovo neobično pevanje. 1987. godine je snimio svoju prvu pesmu “Rastanak kraj reke”, a sledeće godine još dve – “Jedna tuga za dva druga” i “Kulu gradim” koje su postigle odličan uspeh kod publike.

1982. godine je s Južnim vetrom objavio prvi album pod nazivom “Još uvek te čekam”, koji u početku nije izazvao posebnu reakciju kod publike, ali pesme “Na igranci sinoć” i “Miki druže moj” su se sve više počele vrtiti na radio stanicama i ploča je na kraju prodata u oko 100.000 primeraka.

1983. godine je snimio album “Što me pitaš kako živim” i tada se moglo naslutiti da će Sinan izrasti u veliku zvezdu. To se dogodilo s trećim albumom “Pogledaj me”, koji je prodat u oko 700.000 primeraka. Nakon toga je održao prve prave koncerte, ali s obzirom da su Sinan i Južni vetar bili pod blokadom državnih medija, čak i vlastitog izvođača PGP RTB, obožavatelji su ga mogli videti samo na koncertima i omotima nosača zvuka, a za široj publici je bio nepoznat. To je dovelo do saradnje s “Diskosom” iz Aleksandrovca koji im nije mogao omogućiti veću reklamu, ali nije ni bojkotovao lična najkomercijalnija izdanja.

Sinan je s Južnim vetrom do 1991. godine održao nekoliko koncerata i objavio još osam albuma, a nakkon toga prekidaju saradnju.

Sinan kaže da svaka njegova pesma sadrži bar 90 posto njega, a svaka pesma koju nije osetio kao svoju ili ga nije dotakla ne bi je otpevao bez obzira koliki hit bi mogla postati. Pesme “Oče moj” i “Sabina” je posvetio ocu i supruzi.

Nakon objavljenih albuma “U mraku” i “Korak od sna”, Sinan i Južni vetar opet počinju saradnju koja traje do 2001. godine. U tom razdoblju su objavili albume “Ženo, Bože, ako može”, “Nismo iz istog sveta”, “Sinan Sakić”, “Zoko, moja Zoko”, “Dodirni me”, “Drž’ se Mile, još si živ” i “Ne, ne daj da te ljubi”.

Jedno vreme je zbog problema s alkoholom i drogom izostajao sa scene, a 2003. godine se vraća s novim pesmama. Dve godine kasnije je objavio album “Emotivac” s kojeg su se izdvojile i postale popularne pesme “Umreću s osmehom”, “Lepa do bola” i “Mene kući niko ne čeka”.

Kasnije su usledili albumi “To je život moj” iz 2009. godine, “Šalu na stranu” iz 2011., “Brate” iz 2012., “Jedina” iz 2014.

2018. godine je pesmom “Idi Bog neka te vidi” najavio novi album i da, uprkos zdravstvenim problemima zbog kojih se retko pojavljivao u javnosti, njegovo vreme još nije prošlo. U martu iste godine je s Aleksandrom Prijović održao koncert u Berlinu.

Najveća dostignuća

Sinan Sakić je pevač moćnog glasa i velike energije, a za njegove nastupe nije potrebna reklama. Karijeru je započeo još 1978. godine, a do 2017. je objavio 29 albuma. Već prve snimljene pesme su odlično prošle kod publike i bilo je jasno da se pred njim nalazi uspešna muzička karijera.

Ukoliko pronađete grešku u tekstu ili želite nešto da dodate, javite nam u komentaru ispod biografije. Ukoliko želite da objavimo biografiju koje još nema na stranici, pošaljite nam e-mail na adresu [email protected]

Komentiraj

*