Vesna de Vinča je srpska književnica i bivša novinarka i televizijska autorka RTS-a. Autorku velikog broja intervjua sa slavnim ličnostima deo javnosti smatra veoma ekscentričnom, a to odražava i njena promena prezimena. Tvrdi da je njen cilj u životu da pomogne ljudima da budu bolji, jer je onda i ona bolja.
Obrazovanje
Pohađala je Osnovnu školu Sveti Sava i XIV beogradsku gimnaziju, a kasnije je magistrirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Magistrirala je s desetkom kod mentora, profesora i rektora Zorana Pjanića, a na njegov nagovor se prijavila i na takmičenje za stipendiju Britanskog saveta za doktorat na fakultetu u Londonu. Iako je dobila stipendiju, odlučila je da ne ode u London.
Na Megatrendu je doktorirala na temu „Ekskluzivno televizijsko novinarstvo“.
Privatni život
Rođena je 28.10.1957. godine u Beogradu. Devojačko prezime Jugović je zamenila novim kada je započela misiju popularizacije teze da je u Vinči nadomak Beograda nastala evropska civilizacija. Živela je na brodu usidrenom na ušću Dunava i Save, a 2014. godine se vratila u porodični stan na Vračaru, gde živi njena majka Tanja, profesorka istorije umetnosti u penziji.
Na Vesnin brod su u maju 2015. godine bačena tri molotovljeva koktela, a u tom trenutku su se nalazila četvorica muzičara, tri Nizozemca i poznati muzičari multinstrumentalista Slobodan Trkulja. U otvorenom pismu koje je uputila javnosti, Vesna je za incident optužila vlasnike susednog splava jer su, prema njezim tvrdnjama, hteli zauzeti njeno mesto.
Bila je u braku s Predragom Vitasom, koji je preminuo 1999. godine od karcinoma. Gubitak supruga, za kojeg kaže da je bio njen učitelj i najbolji prijatelj, Vesnu je okrenuo protiv značaja materijalnog sveta, a smatra da čak pretjeruje u ponižavanju materijalnog u svom sistemu vrednosti. Ono što je pokreće su ljubav, ideje i poštovanje.
Pre Predraga je bila u braku s Milanom Miličevićem.
Posao
Profesionalnu karijeru je započela kao novinarka i autorka televizijskih emisija, a nakon toga ju je upotpunila istraživačkim i književnim radom. Na RTS-u je napravila preko 40 ekskluzivnih emisija, a neke od njih su bile emisije o Arturu Klarku, Pako Rabanu, Elizabet Murdok, Imeldi Marcos, Gini Lollobrigidi, Muameru Gadafiju, Arafatu i posljedni intervju s Mendelom. Kasnije je objavila knjigu „Nelson Mendela, poslednja poruka“. Autorika je i nekoliko dokumentarnih i kratkih filmova.
Nakon pet godina bavljenja novinarstvom, odlučila je da se bavi i lepotom. 1996. godine je osnovala kompaniju Miss Yu i od tada se njena karijera najčešće veže uz nacionalne izbore lepote koje njena kompanija organizuje već više od 20 godina.
2004. godine je pokrenula privatnu kompaniju pod nazivom De Vinča production, a od 2006. godine je članica žirija Evropskog festivala nezavisnih filmskih produkcija 2013. godine je učestvovala u Velikom bratu, a iako je godinama pre toga na sve rialiti programe gledala s prezirom, zbog nemirne prirode i želje za novinarskim istraživanjem odlučila se da prihvatiti ponudu i da učestvuje u emisiji. Isticala je da u šou nije ušla kao Vesna de Vinča nego kao komunikologi novinar istraživač. Kuću Velikog brata je napustila nakon samo nedelju dana, a u uprkos tome je tvrdila da oseća kao da je saznala sve, spontanu tehniku opstanka, metodologiju manipulacije i još mnogo toga.
Vesna za svoju kompaniju Miss Yu i njenu školu kaže da je unikatna u svetu jer se nigde ne posvećuje toliko pažnje devojkama kao što to oni rade. Njihova priprema devojaka prolazi kroz tri faze. U prvoj fazi, fazi buđenja lepote, pokušavaju naučiti devojke da lepota nije samo ono spolja nego i ono što svako od nas poseduje iznutra. U drugoj fazi razvijaju njihovu misao, a u trećoj rade na stilizovanju lepote.
Najveća dostignuća
Vesna iza sebe ima bogatu karijeru ne samo kad je lepota u pitanju, nego i novinarski zanat koji je razvijala u razgovorima s najeminentnijim osobama u svetu. Dobila je nagradu Akademije Ivo Andrić jer je na događanjima izbora za mis promovisala zaboravljene ličnosti srpske kulture i istorije.
Komentiraj