Željko Samardžić

Željko Samardžić je jedan od najpopularnijih pop pevača na prostorima bivše Jugoslavije i ljubimac ženske publike. Pre rata je u Mostaru bio poznat kao pevač zabavne muzike koji je najčešće pevao pesme Kemala Montena. Sebe ne smatra zvezdom, već običnim čovekom koji radio svoj posao i zbog toga je popularan, a ljudi ga poštuju i vole.

Obrazovanje

Željko je već u srednjoj školi bio zaražen muzikom pa je jedva čekao da završi, da se može ozbiljnije posvetiti svom hobiju. Nije imao želju upisivati fakultet i trebalo mu je dosta vremena da uveri roditelje da nije za to i da u toj činjenici nema ništa tragičnog.

Privatni život

Rođen je 3.10.1955. godine u Mostaru. Željkova majka Nada je bila domaćica, a otac je bio vojni oficir pa je Željko često menjao prebivalište. Jedno vreme su živjeli u Herceg Novom, a kao tinejdžer je živeo u Zadru, nakon čega opet vraća u Mostar. Svi gradovi i sredine u kojima je odrastao su na neki način imali uticaj na njegovo odrastanje, a za svaki od njih ga vežu lepe uspomene.

Još uvek pamti batine koje je dobio od oca zbog Arsena Dedića. Naime, Željko je kao osnovac imao ograničen izlazak, a Arsen je svirao na Trgu pet bunara u Zadru. Iako je imao zabranu, koncert je odslušao do kraja, a nadahnut Arsenovim pesmama je lakše podneo vaspitne mere strogog oca. Kad je izbio rat, Željko se sa porodicom se preselio u Beograd.

Preko trideset godina je u braku sa suprugom Majom s kojom ima ćerke Sanju, Danijelu i Minju. Željko i Maja su osamdesetih godina, nakon rođenja prve ćerke Sanje, dobili i sina koji je preminuo svega nekoliko meseci nakon rođenja.

Posao

Željko je još u srednjoj školi postao poznat kao odličan imitator Kemala Montena. Nastupao je na festivalima „Vaš šlager sezone“, ali nije ostvario značajnije uspehe. Njegova prva pesma s kojom je privukao pažnju medija je bila „Moja Marija je drugačija“, s kojom se predstavio na festivalu „Prvi aplauz“ u Banja Luci. Pesma je ubrzo postala veliki hit u Bosni i Hercegovini.

Pre početka rata je imao sopstveni lokal „Kabare“, u blizini Starog mosta. Lokal je bio siguran izvor primanja i porodica je od toga dosta dobro živela, a Željko je povremeno imao i pevačke angažmane. Kasnije je došlo do rata i napustio je Mostar.

Po dolasku u Beograd, Željko počinje da nastupa po kafanama i diskotekama. Nastupajući u kafani „Tores“ upoznaje braću Suban, koji su bili predstavnici Adidasa i koji su mu dali 30.000 maraka da snimi svoj prvi album 1984. godine. Na albumu naziva „Imena nisu važna“, radili su Aleksandar Futa Radulović i Marina Tucaković.

Ubrzo nakon objavljivanja albuma je na festivalu „Pjesma Mediterana“ u Budvi nastupio s pesmom „Sipajte mi još jedan viski“ i osvojio nagradu. Kasnije je snimio albume „Jednom kad nam dođu sijede“ (1987.), „Želja“ (1990.), „Oko tvoje neverno“ (1993.), „Bilo je lepo (1995.), a zahvaljujući albumima „Sudbina“ i „Sećanje na ljubav“ postaje najpoznatiji pevač pop i zabavne muzike.

Uz saradnju s kompozitorom i menadžerom Sašom Dragićem je napravio nekoliko solističkih koncerata u Sava centru, a u to vreme je snimio i pesme „Da me nije“, „Grlica“, „Dobar dan tugo“, „Sećanje na ljubav“, „Bože čuvaj tu ženu“, „Sunca ne videla ti“, „Imaš me u šaci“, „Šta se peva u kafani“ i duete s Davorinom Popovićem („Nema više ničega“) i Nedom Ukraden (Samo je nebo iznad nas“).

2004. godine je objavio album „Pokaži mi šta znaš“ na kojem su se našle pesme „Stari lav“, „Ti i tvoja haljina“, „Pokaži mi šta znaš“, „Ja te volim više (9000)“, „Nema ništa od nas“, „Ljubavnik“, „Ko da ženu nikad nisam video“, „Gde se palim tu se gasim“, „U vezi s tobom“, „Udala se moja crna draga“, „Života mi“, „Pođi sama“.

2006. godine je objavljen njegov album „Lice ljubavi“, a 2009. „Kojim dobrom mila moja“. 2010. godine snima duet „Ima nade“ s hrvatskom pevačicom Jelenom Rozgom.

2015. je objavio album „Kompas za ljubav“ na kojem se našao duet s grupom Miligram „Zato kradem“ i pesme „Letnja draga“ i „Pesnice i šarm“, s kojima je kasnije nastupao na Radijskom festivalu.

2017. godine se povodom njegovog novog abluma „Mila“ pojavio u emisiji Ivana Ivanovića i predstavio svoj novi izgled. Iako je godinama bio prepoznatljiv po sedoj kosi i izdanju bez brade i brkova, ovom prilikom je promenio imidž.

Najveća dostignuća

Željko najveće uspehe postiže po dolasku u Beograd gde s bračnim parom Tucaković – Radulović snima svoj prvi album. Osvajao je odličja na festivalima u Budvi, Zrenjaninu i na „Sunčanim skalama“ te prestižne nagrade „Zlatni Melos“ i „Oskar popularnosti“.

2001. godine je na festivalu „Forte“ osvojio nagradu s pesmom „Mogu još da poludim“, a njegov osmi album pod nazivom „Sentimentalan čovek“ je proglašen albumom godine.

Željkove pesme su popularne među tri različite generacije, a godinu za godinom uspeva da napuni najveće koncertne arene u regionu.